Ljudi često pate od “iluzije znanja”, pišu autori nove studije koja otkriva da ljudi koji drže najekstremnije stavove o genetski modifikovanoj hrani znaju najmanje
Nedavno su istraživači upitali više od 2.000 američkih i evropskih odraslih o njihovim razmišljanjima o genetski modifikovanoj hrani.
Takođe su ih pitali koliko misle da razumiju GM hranu i niz od 15 tačno lažnih pitanja kako bi testirali koliko su zapravo znali o genetici i nauci uopšte.
Istraživači su bili zainteresovani za proučavanje perverznog ljudskog fenomena: Ljudi su obično loše sudije o tome koliko znaju.
U četiri studije provedene u tri zemlje – SAD, Francuska i Njemačka – istraživači su otkrili da ekstremni protivnici genetski modificirane hrane „pokazuju nedostatak uvida u to koliko znaju.“ Oni znaju najmanje, ali misle da najviše znaju.
„Što manje ljudi znaju“, zaključuju autori, „to su više suprotstavljeni naučnom konsenzusu“.
„Komunikatori u nauci su uložili zajedničke napore da edukuju javnost kako bi uskladili svoje stavove sa stručnjacima“, pišu u časopisu “Nature Human Behaviour”.
Ali ljudi sa naduvanim osjećajem onoga što zapravo znaju – a kojima je najpotrebnije obrazovanje – su i oni koji su najmanje vjerovatno otvoreni za nove informacije.
“Ovo sugerira da je preduvjet za promjenu gledišta ljudi kroz obrazovanje možda da ih natjera da najprije cijene praznine u svom znanju”, pišu autori.
Problem je sličan Dunning-Krugerovom efektu: što je osoba manje kompetentna u nečemu, pametnija misli da jest.
“Ne samo da ovi ljudi donose pogrešne zaključke i donose nesretne izbore”, napisali su David Dunning i Justin Kruger u svom radu iz 1999. godine, opisujući fenomen, “ali njihova nesposobnost im oduzima metakognitivnu sposobnost da to shvate.”
Ili, kako je engleski glumac i komičar John Cleese jednom rekao: “Ako ste veoma, jako glupi, kako možete da shvatite da ste veoma, vrlo glupi?” Morate biti relativno inteligentni da biste shvatili koliko ste glupi. ”
Šta stoji iza samouvjerenosti nesposobnog? To nije bolest, sindrom ili mentalna bolest.
Ekstremni pogledi često dolaze zajedno sa nepoštovanjem složenosti teme – „ne shvatajući koliko ima da se zna“, kaže Philip Fernbach, vodeći autor nove studije i profesor marketinga na Univerzitetu Colorado Boulder. “Ljudi koji ne znaju mnogo misle da znaju mnogo, a to je osnova za njihove ekstremne poglede.”
Nalazi njegovog tima održani su preko nivoa obrazovanja i za ljudima sa obe strane političkog prolaza.
Genetski modifikovana hrana je nepristrasno pitanje, rekao je Fernbach. „Ljudi na desnoj i lijevoj strani obe vrste GMO-a mržnje“, iako većina naučnika smatra da su oni bezbjedni za ljudsku potrošnju kao i oni konvencionalno uzgojeni.
“Genetski inženjering je jedna od najvažnijih tehnologija koja zaista mijenja svijet na dramatičan način i ima potencijal da ima ogromne koristi za ljudska bića”, rekao je Fernbach. “A ipak postoji vrlo jaka opozicija.”
U jednoj od svojih studija, 91% od 1.000 američkih odraslih ispitanika je izjavilo da se protivi GM hrani.
Što je opozicija bila ekstremnija, otkrili su Fernbach i njegovi koautori, manje je ljudi znalo za nauku i genetiku, ali se njihovo “samoocjenjivo” znanje – koliko su mislili da znaju – povećalo.
“Ako je neko dobro kalibriran, te dvije stvari bi trebale biti prilično korelirane: ako znam koliko znam, onda ako znam malo, moram reći da znam malo, i ako znam mnogo, trebam reći da znam – rekao je Fernbah. “Stoga treba postojati visoka korelacija između samoprocjenjivog i objektivnog znanja.
„I zaista, to je zapravo istina za ljude koji su umjereni, ili za ljude koji imaju stav koji je konzistentan sa naučnim konsenzusom“, rekao je on.
Međutim, kako ljudi postaju ekstremniji, taj odnos degradira i preokreće tako da ljudi koji misle da znaju više zapravo znaju manje.
“Ekstremisti imaju ovu karakteristiku da su mnogo gori od drugih ljudi kada procjenjuju koliko znaju”, rekao je Fernbach.
Autori, koji su uključili saradnike sa Univerziteta u Torontu, istraživali su i druga pitanja kao što su genska terapija za ispravljanje genetskih poremećaja i poricanje klimatskih promjena koje je prouzrokovao čovjek. Oni su pronašli iste efekte za gensku terapiju, ali ne i za poricanje klimatskih promjena. Fernbach pretpostavlja da su klimatske promene postale toliko politički polarizovane da ljudi pristaju na sve što njihova ideološka grupa kaže, bez obzira na to koliko misle da znaju.
Ljudi često pate od “iluzije znanja”, pišu autori, “misleći da sve od zajedničkih objekata domaćinstva shvataju do složene socijalne politike bolje nego što to čine.”
“Dakle, očigledna stvar koju bismo trebali pokušati učiniti je obrazovati ljude”, rekao je Fernbach. “Ali to generalno nije bilo jako efikasno.”
Ponekad se to povlači, a ljudi se udvostručuju u odnosu na „kontra-naučne stavove o konsenzusu“, rekao je Fernbah. “Pogotovo kada se ljudi osjećaju ugroženo ili se tretiraju kao da su glupi.”
On i njegove kolege planiraju da sagledaju kako se njihovi nalazi igraju u drugim pitanjima, kao što su vakcinacije i homeopatija, “da bi se vidjelo koliko je ovaj efekat lošeg odstupanja prisutan”.
