Tag Archives: pritisak

Šta su gornji i donji krvni pritisak i koji je važniji?

Visok krvni pritisak (hipertonija) je pritisak koji prelazi vrednost od 140 mmHg. Sa starenjem, “gornja” vrednost postaje važnija, ali na razvoj kardiovaskularnih oboljenja podjednako utiču obe vrednosti, nagoveštavajući povećani rizik od infarkta i moždanog udara, zaključak je naučnika, prenosi Blic pisanje Focus.de.

Američka studija potvrdila je da na izloženost pojačanom riziku od bolesti ne ukazuje samo povišena “gornja” vrednost, već i “donja”, dijastolna vrednost, otkriva tim naučnika u stručnom časopisu “New England Journal of Medicine”.

Krvni pritisak se prikazuje kroz dve vrednosti – sistolnu (pritisak krvi na zidove krvnih sudova kada se srce kontrahuje) i dijastolnu ( pritisak na zid arterije u trenutku kada se opušta, a srce puni krvlju). Merna jedinica mmHg označava pritisak koji je neophodan da bi se tečna živa u cevi podigla za jedan milimetar.

Ukoliko je krvni pritisak viši od 140 /90 mmHg, u Evropi govorimo o povišenom krvnom pritisku, ako padne ispod 105, o hipotoniji, sniženom krvnom pritisku. Optimalnim se smatraju vrednosti ispod 120 (sistolni pritisak) i ispod 80 (dijastolni).

U SAD je granica nedavno snižena i sada iznosi 130/80 mmHg.

U aktuelnoj studiji, američki naučnici analizirali su podatke pacijenata privatnog osiguranja “Kajzer Permanente Northern Californija” u periodu od 2007. do 2016. godine i potvrdili da povišen krvni pritisak povećava rizik od određenih kardiovaskularnih bolesti.

“Analiza dugogodišnjih sveobuhvatnih podataka uverljivo dokazuje da na nastanak kardiovaskularnih oboljenja podjednako utiču i i gornji i donji pritisak”, kažu naučnici.”

Izvor: https://www.nedeljnik.rs/studija-da-li-je-vazniji-gornji-ili-donji-pritisak/

Šta je i kako glasi Pascalov zakon?

Pascalov zakon

Pokus koji je osmislio i izvršio Blaise Pascal 1646., a prikazuje djelovanje Pascalovog zakona.

Hidrostatički tlak se povećava sa dubinom. Zbog razlike tlaka na donjem dijelu kocke nastaje uzgon.

Način rada hidrauličke preše.

Pascalov zakon je temeljni zakon hidrostatike, koji kaže: u tekućini koja se nalazi u zatvorenoj posudi vanjski tlak širi se jednako na sve strane, to jest čestice tekućine prenose tlak u svim pravcima jednako. Na tom načelu djeluje hidraulička preša ili hidraulički tijesak. Ako posuda ispunjena tekućinom ima dva otvora različite površine, u kojima su smješteni pokretni klipovi, a površina drugog klipa je n puta veća, tada ako na mali klip djelujemo određenom silom, na veliki klip će djelovati sila n puta veća. Hidraulička preša omogućuje da se primjenjena sila duž nekog puta pretvori u veću silu duž manjeg puta (naravno rad jedne i druge sile je isti). Taj zakon je potvrdio francuski matematičar Blaise Pascal. Pascalov zakon se može primijeniti na utvrđivanje hidrostatičkog tlaka. 

Hidrostatički tlak

Hidrostatički tlak je tlak koji u tekućini nastaje zbog njezine težine. Pokusima možemo dokazat da se tlak u tekućini:



  • povećava sa dubinom,
  • jednak je na svim mjestima na istoj dubini,
  • djeluje jednako u svim smjerovima. [4]

Matematički se to može izraziti:

gdje je:

ΔP – hidrostatički tlak (u SI sustavu mjerna jedinica je Pa), ili razlika u tlakovima dvije točke koje imaju različitu dubinu, zbog vlastite težine vode (fluid);
ρ gustoća vode (u SI sustavu mjerna jedinica je kg/m3);
g – ubrzanje Zemljine sile teže (srednja vrijednost na površini Zemlje, na razini mora, iznosi oko 9,81 m/s2);
Δh – visinska razlika između dvije točke (u metrima).

Pojednostavljeno se može napisati: 



p = ro * g * h

Ako promatramo neko tijelo u moru, ukupni tlak puk koji djeluje na taj objekt je

p = ro * g * h + patm

gdje je: patm – atmosferski tlak.

Na primjer, ako se neki predmet nalazi na 10 metara dubine u moru:

p = 1 030 kg/m3 ˑ 9,81 m/s2 ˑ 10 m = 101 043 Pa ≈ 1 bar

To znači da na predmet koji se nalazi na 10 metara dubine, uz atmosferski tlak od oko 1 bar, dodatno djeluje težina mora oko 1 bar (ukupno 2 bara).

Izvor: W

Šta je to krvni pritisak?

Krvni pritisak

 
 
 

Živin manometar

Arterijski krvni pritisak (lat. tensio arterialis) je sila kojom cirkulišuća krv deluje na jedinicu površine krvnog suda, a koja nastaje usled kontrakcija srčane muskulature i posledičnog potiskivanja krvi kroz kardiovaskularni sistem. Sa aspekta fizike, visina krvnog pritiska (P) zavisi od udarnog volumena krvi leve komore srca (Q) i perifernog otpora u krvnim sudovima (R):

×

Pri svakom izbacivanju krvi iz leve srčane komore pritisak raste, dok isti polako opada u periodu između dve kontrakcije kada se krv uliva iz pretkomora u komore i srce priprema za novu kontrakciju. Iz tog razloga se određuju dve vrednosti: gornji (sistolni) i donji (dijastolni) krvni pritisak. Vrednosti dobijene merenjem pomoću različitih instrumenata se odnose na pritisak u krvnim sudovima na nivou srca, jer on nije isti u svim delovima tela usled hidrostatskog efekta i brojnih drugih činilaca.

Standardna jedinica kojom se izražava krvni pritisak je milimetar živinog stuba (mmHg), mada se nekad koriste i druge jedinice poput kilopaskala (kPa), centimetra vodenog stuba (cm H2O) itd.

Merenje krvnog pritiska

 

Merenje krvnog pritiska

 

Konvencionalni manometar

Za merenje krvnog pritiska se koriste različite metode, koje se mogu podeliti u dve osnovne kategorije: invanzivne i neinvanzivne. Invazivne metode su u principu znatno preciznije i pouzdanije, ali se zbog svog karaktera veoma retko primenjuju na ljudima. Uglavnom se koriste na eksperimentalnim životinjama u svrhu raznih naučnih istraživanja. Neinvazivne metode ostavljaju više prostora za pojavu greške i dobijanje „lažnih“ rezultata, ali se široko primenjuju upravo zbog jednostavnosti primene i potpuno bezbolne i bezopasne procedure merenja.

Auskultaciona metoda

U kliničkoj praksi se najčešće primenjuje auskultaciona metoda i u tu svrhu se koristi živin ili neki drugi sfigmomanometar (instrument za merenje pritiska). Kod živinog manometra vrednosti se očitavaju na skali sa živinim stubom, dok drugi sfigmomanometri koriste pokazivač sa kazaljkom ili električnim ekranom.

Manžetna se plasira na nadlakticu i zategne tako da prianja uz ruku, dok se stetoskop stavlja na pregib lakta u predelu kubitalne arterije. Pomoću pumpice se povećava pritisak u manžetni do momenta kada je krvni sud u potpunosti komprimovan i kada se više ne čuju otkucaji srca. Nakon ovoga, ventil se polako otpušta i u trenutku kada se sistolni pritisak izjednači sa pritiskom u manžetni javljaju se prvi zvukovi (tzv. Korotkovljevi tonovi). O tačnom razlogu njihovog pojavljivanja postoje brojne teorije, ali se veruje da su izazvani prilivom krvi koja naglo udara u zidove krvnog suda, izaziva turbulentni tok i proizvodi vibracije koje se prenose do stetoskopa. Sa daljim smanjivanjem pritiska, menja se i karakter Korotkovljevih tonova koji postaju sve dublji. U trenutku kada se oni u potpunosti izgube, dijastolni pritisak se izjednačio sa pritiskom u manžetni i krvna struja ponovo teče ravnomerno ne uzrokujući dalje vibracije.

Očitavanjem vrednosti na skali ili ekranu u trenutku pojavljivanja i gubitka ovih tonova, dobija se vrednost krvnog pritiska koja ne odstupa od stvarnih vrednosti za više od 10%.

Ostale metode

 

Digitalni manometar

Jedna od metoda koja se u poslednje vreme često koristi je merenje pritiska pomoću električnih (digitalnih) aparata. Oni su prilično jednostavni za upotrebu, ali ostavljaju veću mogućnost za grešku. Aparat se stavlja na ručni zglob i sam uduvava i izduvava vazduh iz manžetne. Rezultati se potom prikazuju na ekranu, a osim vrednosti krvnog pritiska dobija se i vrednost pulsa. Nezavisna udruženja za borbu protiv povišenog krvnog pritiska preporučuju samomerenje pritiska električnim aparatima zato što korišćenje ovih uređaja ne zahteva prethodnu obuku.

Vrednosti pritiska

Vrednost pritiska je promenljiva, zavisi od doba dana i podložna je uticaju spoljašnjih i unutrašnjih faktora. Te promene su posledica aktiviranja brojnih mehanizama kojima organizam pokušava da održi odgovarajući protok krvi zavisno od trenutnih potreba organizma.

Neposredno nakon rođenja sistolni pritisak obično iznosi oko 40 mmHg, a tokom prvog meseca života raste na približno 70 mmHg. Kod prosečnog zdravog mladog čoveka, u periodu mirovanja, sistolni pritisak se kreće oko 120 a dijastolni oko 80 mmHg. Ove vrednosti ostaju uglavnom nepromenjene do sredine dvadesetih godina, a onda se obično postepeno penju. Kod prosečnog šezdesetogodišnjaka sistolni pritisak iznosi oko 140, a kod prosečnog osamdesetogodišnjaka oko 160 mmHg.

Smatra se da „normalan“ krvni pritisak iznosi oko 120/80 mmHg. Ipak, ono što je normalno za jednu ne mora biti normalno za drugu osobu iste starosti. Neki pojedinci imaju nešto niže ili više vrednosti pritiska što je posledica građe njihovog tela. To je fiziološko stanje i samo po sebi ne znači bolest.

Klod Bernar (franc. Claude Bernard) je još 1872. godine istakao značaj regulacije krvnog pritiska, radi održavanja stabilnosti i sastava vanćelijske tečnosti i normalnog sadržaja i aktivnosti ćelija svih tkiva.

Srednji pritisak

Srednji arterijski pritisak je prosečna vrednost svih pritisaka merenih u kratkim vremenskim intervalima tokom određenog perioda. On nije jednak sredini između sistolnog i dijastolnog pritiska, jer krvni pritisak tokom većeg dela srčanog ciklusa ostaje bliži dijastolnom (donjem) pritisku. Srednji pritisak je obično određen 60% dijastolnim i 40% sistolnim pritiskom.

Hipertenzija

Vrednosti arterijskog krvnog pritiska preko 140/90 mmHg, kod osoba starijih od 18 godina koje ne uzimaju lekove, smatraju se povišenim. Hipertenzija je jedan od tri osnovna faktora rizika koronarnih srčanih bolesti (zajedno sa gojaznošću i pušenjem). Osim toga, u komplikacije izazvane hipertenzijom ubrajaju se i otkazivanje bubrega, moždani udar, demencija, oštećenje vida i druga sistemska oboljenja.Procenjuje se da svaki peti čovek ima povišeni krvni pritisak, a da trećina njih toga čak nije ni svesna.

Kategorizacija pacijenata na osnovu vrednosti krvnog pritiska
Kategorija Sistolni pritisak (mmHg) Dijastolni pritisak (mmHg)
Optimalan pritisak <120 <80
Normalan pritisak 120-129 80-84
Povišen pritisak 130–139 85–89
Blaga hipertenzija 140–159 90–99
Umerena hipertenzija 160–179 100–109
Teška hipertenzija ≥180 ≥110
Izolovana sistolna hipertenzija ≥140 <90

Hipotenzija

Nizak krvni pritisak se definiše kao vrednost krvnog pritiska koji je niži od normalno očekivanog za pojedinu osobu u odgovarajućim uslovima. Mišljenja stručnjaka se razlikuju – od onih koji hipotenziju ne smatraju bolešću do onih koji je smatraju potencijalno ozbiljnim, dobro definisanim stanjem koje zahteva lečenje i redovnu kontrolu.

U stručnoj literaturi se hipotenzija definiše kao stanje u kome je vrednost krvnog pritiska ispod 100/60 mmHg (izmeren više puta u ambulantnim uslovima) uz postojanje određenih simptoma (umor, poremećaj sna, vrtoglavica, nesvestice, anksioznost ili depresija, osećaj jakog lupanja srca, znojenje itd).

Izvori:

  1. Wikipedia
  2. obezbedi sloboda medija. „Osnovni podaci o krvnom pritisku”. Pristupljeno 8. 2. 2008.
  3. Arthur C. Guyton M.D, John E. Hall Ph.D: Medicinska fiziologija, IX izdanje (“Savremena administracija“ Beograd, 1999.)
  4. „Preporuke za samomerenje krvnog pritiska, Evropska liga za hipertenziju” (PDF). Pristupljeno 14. 10. 2015.