U prodornim novim istraživanjima tim na Univerzitetu Stanford razvio je tehniku koja može pretvoriti ljudske imunske ćelije iz krvnog uzorka u funkcionalne neurone za samo tri sedmice.
Istraživanje prati nekoliko godina rada od 2010, kada je tim prvi put razvio ovu tehniku, pokazujući da ćelije kože miša mogu biti direktno transformisane u miševe neurone bez ćelija koje ulaze u stanje zvano pluripotencija. Ranije se smatralo da bi reprogramiranje ljudske ćelije trebalo prvo da se transformiše u ono što se zove indukovana pluripotentna matična ćelija (iPSC).
Nakon što je na početku pokazao da se ovaj korak za vrijeme koje se troši može biti preskočen u modelima miša, tim je potom pokazao da se proces može replicirati korišćenjem ćelija kože u 2011. godini. Ali i tada, proces transformacije ćelija kože u neurone nije bio toliko efikasan ili lak.
Generisanje indukovanih pluripotentnih matičnih ćelija velikog broja pacijenata je skupo i teško”, kaže Marius Wernig, viši autor na novoj studiji. “Štaviše, dobivanje ćelija kože podrazumjeva invazivnu i bolnu proceduru, a izgled za stvaranjem iPS ćelija od stotina pacijenata je zastrašujući i zahtevao bi automatizaciju složenog procesa reprogramiranja.”
Ova nova studija pokazuje naprednu tehniku koja može da proizvede čak 50.000 neurona od samo 1 mililitara krvi, bez obzira da li je uzorak svjež ili je prethodno zamrznut. Dodavanjem samo četiri proteina, u jednom jednostavnom koraku, tim je bio u stanju da transformiše ljudske T ćelije u funkcionalne neurone.
“Nekako je šokantno koliko je jednostavno pretvoriti T ćelije u funkcionalne neurone za samo nekoliko dana”, kaže Wernig. “T ćelije su veoma specijalizovane imunske ćelije sa jednostavnim okruglim oblicima, tako da je brza transformacija donekle zamagljena”.
Prvobitni cilj istraživanja je da se u velikom broju pacijenata ispita funkcionalna neuronska aktivnost da bi se poboljšala studija o neurološkim poremećajima kao što su autizam i šizofrenija. U ovoj fazi, neuroni stvoreni tehnikom nisu u stanju formirati zrele sinapse, tako da nisu korisni za terapeutske ishode, ali će naučnicima omogućiti da imitiraju određene bolesti mozga u laboratorijskom kontekstu, što ubrzava naše razumijevanje nekih složenih neuroloških poremećaja.
Sada imamo način da direktno proučimo neuronsku funkciju, u principu, na stotine ljudi sa šizofrenijom i autizmom “, objašnjava Wernig.” Decenijama smo imali vrlo malo podataka o porjeklu ovih poremećaja ili kako ih tretirati. Sada možemo početi da odgovaramo na toliko pitanja. “
Studija je objavljena u časopisu PNAS
Izvor: newatlas.com