Category Archives: ZA NASTAVNIKE I PROFESORE

Koje su osobine najboljih profesora fizike?

Osobine najboljih profesora fizike na svijetu, prikupljene iz različitih izvora, uključuju:

  1. Duboko znanje i strast: imaju duboko razumijevanje fizike i snažnu želju da je podijele s drugima. Često su zapamćeni ne samo po svojim naučnim dostignućima već i po izvanrednim nastavničkim sposobnostima³.
  2. Sjajne komunikacijske vještine: U stanju su privući pažnju svojih učenika duhovitošću, humorom i samopouzdanjem. Njihova sposobnost da objasne složene koncepte na razumljiv način je ključna³.
  3. Primjeri iz stvarnog svijeta: čine fiziku dostupnom i zanimljivom koristeći analogije iz svakodnevnog života, pomažući učenicima da bolje shvate koncepte³.
  4. Prilagodljivost: Otvoreni su za nove nastavne metode i tehnologije, prilagođavajući svoj pristup kako bi najbolje odgovarao potrebama svojih učenika³.
  5. Pristupačnost: druželjubivi su i otvoreni za sumnje, probleme i povratne informacije od svojih učenika, stvarajući okruženje za zajedničko učenje³.
  6. Strpljenje: Oni su strpljivi kada objašnjavaju koncepte i ispravljaju greške, osiguravajući da učenici efikasno uče⁶.
  7. Motivacija: Posjeduju snažne motivacijske vještine kako bi učenike zadržali uključenim i uzbuđenim za učenje fizike⁶.
  8. Multitasking sposobnosti: Sposobni su da upravljaju višestrukim zadacima i odgovornostima u učionici¹. Ovi atributi doprinose okruženju za učenje u kojem se učenici podstiču da kritički razmišljaju, postavljaju pitanja i razvijaju istinsko interesovanje za fiziku. Izvor: Razgovor sa Bing chat, 26.11.2023
    (1) Kojih je 7 kvaliteta sjajnog nastavnika fizike?. https://www.wondersofphysics.com/2019/09/qualities-of-great-physics-teacher.html.
    (2) nedefinisano. https://climbtheladder.com/physics-teacher-skills/.
    (3) Opis posla nastavnika fizike – Betterteam. https://www.betterteam.com/physics-teacher-job-description.
    (4) . https://bing.com/search?q=attributes+of+the+best+physics+teachers.
    (5) 16 ključnih vještina i atributa za uspješnu karijeru u fizici. https://physicsworld.com/a/16-key-skills-and-attributes-for-a-successful-career-in-physics/.
    (6) Šta čini odličnog nastavnika fizike? – Svijet fizike. https://physicsworld.com/a/what-makes-a-great-physics-tea/.

U Visokom je otvorena prva poslijeratna astronomska opservatorija u BiH.

Opservatorija se nalazi na terasi shopping centra i hotela “Vema” i ima kupolu sa teleskopom.

Teleskop i oprema: Teleskop je nabavljen i montiran uz pomoć konsultanata iz AD Orion. Teleskop je reflektor američke firme MEADE sa prečnikom 35,5 cm i fokusnim rastojanjem od 284,5 cm. Teleskop je automatizovan i sadrži bazu od 145 000 nebeskih objekata.

Program i saradnja: Opservatorija je namijenjena za popularizaciju i edukaciju iz astronomije. AD Orion priprema program posjeta, predavanja i radionica za sve dobne skupine. Opservatorija simbolizira povratak ozbiljnije astronomije u našoj zemlji.

  • Izvor: adorion.ba

Zašto je mnogim đacima matematika bauk?

“Apsolutno je da je do obrazovnog sistema i općeg odnosa prema matematici i kvantitativnim stvarima. Matematika se mora staviti u kontekst – objasniti koja je njena svrha u životu. Kada se to uvede u kurikulum, onda su stvari puno lakše.

Ovdje se još uvijek funkcioniše po starom sistemu kojem je glavna stvar memorizacija i ponavljanje stvari, bez razumijevanja. Dijete dobije zadaću s 50 zadataka, bez ikakvog konteksta. Naravno da će to biti bauk.

S druge strane, ne može se bez matematike. Sve je manje moguće biti kvantitativno nepismen, jer živimo u vremenu tehnologije i podataka. Ako se kontekst uvede u učionice i objasni da ono što se uči zaista ima neku primjenu, stvari bi bile puno bolje. Pedagogija se generalno treba promijeniti, što bi utjecalo na matematiku.

U svijetu se djeca više ne uče tako da ona sjede u klupama, da im se nešto predaje, da šute, da “naštrebaju”, ponove to što su naučila i da se to ocjeni. Pedagogija se razvija u smjeru saradnje s djecom, saradnje između djece, interakcije između djece i predavača. Djeca se navode i sama otkrivaju. Ako se tako nešto uradi, učinak je puno veći.

Informacija se mnogo bolje pamti kada se stavi u kontekst. Potrebno je uvesti projekte koji nisu samo misaoni. Djeci se treba omogućiti da nešto rade kako bi shvatili koristi matematike. To se ne odnosi samo na matematiku, već na većinu onoga što se izučava u školi.

Pedagogija mora biti okrenuta prema djetetu, a ne da bude kakva je bila dok sam se ja školovao, kada nije bila za dijete. Nije imala dijete u vidu, nije razumjela kako dijete uči, nego su neke čike napisale kako treba da se uči, bez da se razumjelo kako funkcioniše dječiji mozak.”, Ismar Volić

Izvor: https://www.klix.ba/scitech/nauka/profesor-ismar-volic-naravno-da-ce-matematika-biti-bauk-ako-se-ne-objasni-njena-prakticna-primjena/230908078

Da li naše škole stvaraju mediokrite?

Obrazovanje danas prolazi kroz značajne promene, a među učenicima, nastavnicima, roditeljima i donosiocima političkih odluka, dinamika postaje ključna. Uz to, uticaj digitalnog sveta na decu raste, nudeći im raznolike sadržaje i izazove. Iako se mnogo raspravlja i predlaže, konkretna rešenja za složene izazove ovog novog obrazovnog okruženja i dalje nedostaju. Milan Damjanac, filozof, socijalni radnik, psihoterapeut i edukator, podelio je svoje perspektive na ove probleme u razgovoru za P-portal.

Imate iskustva u radu u direktnom obrazovanju i razumete njegovo stanje, pa kako biste ocenili dinamiku i odnos između učenika, nastavnika i roditelja, kao i ulogu donosilaca odluka unutar tog okruženja?

Obrazovanje trenutno doživljava tektonske promene. Mi se ponašamo kao da je škola institucija koja je oduvek postojala i stoga je neka vrednost sama po sebi. Škola je institucija koja je uvedena primarno radi prenošenja vrednosti, istorijskih znanja, kulturnih obrazaca i sekundarno, socijalizacije. Škola već duže ne služi ničemu osim socijalizaciji i prenošenju znanja koje vodi do profita. Ideja da je celokupno obrazovanje samo sticanje obrazovanja od koga se zarađuje, urušava tradicionalnu instituciju školstva, a sa pojavom veštačke inteligencije, konačno se nazire kraj škole kao institucije. Srbija je tu na margini, ovde se to ne prati niti razume. Kod nas se obrazovanje svodi na učenje „pro forme“ i napamet. Učenici uče napamet, za to su nagrađeni u školi, ali ne i u životu, a nastavnici, čast izuzecima, vode čas na isti način – neinventivno i bez sluha za učenike i njihove potrebe, kao ni za život van učionice. Nadležni tu samo traže formalno ispunjenje uslova, a suština odavno nikoga ne interesuje, već samo uredna administracija.

Što se dinamike tiče, ona se prelama iz samih društvenih dinamika. U hiperindividualizovanom društvu, svako je za sebe, tako da je empatija niska, a socijalizacija ograničena. To u prevodu znači da se deca takmiče, i ocene postaju znak lične bitnosti, te je stoga ličnost svakog deteta stavljena na roditeljski pijedestal. Nastavnici nemaju, niti mogu imati autoritet, a roditelji nastavnike tretiraju kao sredstvo za ispunjenje svojih ideja o superiornosti svog deteta.

Protekle godine, posle raznih slučajeva nasilja u školama, a posebno poslednjih meseci, imali smo prilike da pratimo u medijima razmatranja raznih stručnjaka iz različitih oblasti. Oni su pokušali da nađu uzroke i da predlože rešenja ovog ogromnog problema. Koja su vaša sadašnja stanovišta po pitanju uzroka i, ako ne rešenja, ono bar izlaza?

Nema ih. Postoje rešenja koja mogu da umanje probleme, ali stvarnih rešenja nema, pošto je problem opštedruštveni, i diktira se putem celokupnog ekonomskog i političkog sistema. Ono što može da se učini je da se promeni čitav koncept ocenjivanja i mnogo više uloži u emocionalnu pismenost đaka i nastavnika, kao i izgradnju i ocenjivanje empatije i socijalizacije među decom. Po medijima su uglavnom izrečene rečenice sa gomilom opštih mesta. Suština je da se ne može povratiti ugled prosveti i nastavnicima ukoliko si nastavnik u instituciji koja stvara ljude za poredak u kojem se vrednuje samo osoba sa novcem, a ne osoba sa znanjem. Samim tim, novac postaje vrhovna vrednost, a znanje sredstvo za sticanje novca. Nastavnik ne može imati autoritet, jer nema novca, i tu se nešto može učiniti, ali je pitanje koliko bi to promenilo situaciju pošto ta zarada ne prati tržišnu vrednost nastavničkog poziva. Isto tako, empatija ne može da raste jer je neupotrebljiva pri sticanju novca, a isto tako se ne može povratiti dignitet škole ukoliko ona ne donosi zaradu. Takođe, roditelji neće početi da poštuju nastavnike, zato što se u ovakvom sistemu ne vrednuju ljudi koji slabo zarađuju i nemaju status.

Materijalni status ne znači mnogo ako ne ide uz društveni

Da li biste dodali ili oduzeli nešto u vezi s dominantnim izjavama i predlozima u javnom i digitalnom prostoru kao što su: vraćenje ugleda i autoriteta prosvetnim radnicima i poboljšanje njihovog materijalnog položaja, nulta tolerancija na nasilje, smanjenje administrativnih opterećenja, izbegavanje mešanja roditelja i inspekcije u rad nastavnika, revizija gradiva…

Prava i obaveze su rak rana ovog društva. Stalno se priča o pravima, a nikada o obavezama. Umesto generacija koje su odrasle na trpljenju i muci, što je bilo i više nego pogrešno, sada imamo generacije odrasle na ideji o večnoj sreći i komforu i izbegavanju bola, što je takođe pogrešno. Materijalni status ne znači mnogo ako ne ide uz društveni. U ovom društvu se ne poštuje nauka, obrazovanje i kultura. Poštuje se laka zarada, glupost i sve ono što je prilagođeno lakoj zaradi i uništavanju nivoa opšte kulture. Deca se ugledaju na one koji postižu brze uspehe, jako se slabo trpi bilo kakva doza neizvesnosti, nema se strpljenja, a tolerancija na frustraciju je niska. Zabrane nemaju smisla ukoliko ih ne prati konkretna kazna, a to se neće desiti, pošto uvek ima roditelja sa posebnim privilegijama, i zato sistem ne može da se sprovede. Nisu svi jednaki, neki su u boljem položaju.

Kako oceniti sadašnji sistem ocenjivanja i vrednovanja znanja, kroz ocene, takmičenja, nadmetanja, nagrađivanja, upoređivanja i isticanje? Da li je narušen, razgrađen, kakav bi trebao biti?

Ovakav sistem ocenjivanja je imao smisla, a sada više nema, pošto nema nikakve povezanosti sa tržištem rada. Dobar đak nije nužno i uspešan poslovan čovek. Čim su te dve stvari odvojene, mora se razmišljati o promeni školskog sistema. Mislim da suština nije u učenju, već u kreativnom razmišljanju. Svako znanje je korisno ako se predstavi na odgovarajući način i poveže sa životom koji se dešava van škole. Nastavnici moraju, nažalost, da shvate da znanje danas više nije važno ukoliko nije upotrebljivo i da se okrenu ka načinima koji će stimulisati decu da vide upotrebljivost znanja, ma koliko svima nama to teško padalo, pošto svi verovatno verujemo da se upotrebljivost ne može odvojiti od opšte kulture.

Drugo, važno je podstaći kreativno razmišljanje, a to se može samo ako se odbaci sistem učenja napamet. Taj sistem danas uopšte ne funkcioniše, i zato imamo generacije svršenih studenata svih nivoa studija koji ne umeju da misle svojom glavom. Naše škole stvaraju mediokritete.

Digitalni svet ubija kreativni potencijal

Mnoga deca već od najranijeg doba ulaze u digitalni svet, gde se susreću sa obiljem neograničenog, raznovrsnog, brzog sadržaja za koji možda nemaju dovoljno godina, iskustva, sposobnosti ili kapaciteta da ga adekvatno razumeju i zdravo dožive; te u krajnjim slučajevima uspostave jasnu distinkciju između dobrog i lošeg, izgrade stav, emocionalno razumevaju i razviju kritičko razmišljanje.

Digitalni svet je za današnju decu stvarniji od sveta koji mogu da dodirnu. Takav svet njima postaje vodič za akciju, a u tom svetu nema jasne koncepcije vrednosti sem sticanja, i stoga je on idealan za ubijanje kreativnog potencijala kod dece. On i služi kako se ne bi mislilo i kako bi se što više okrenuli lakoj i brzoj zabavi. Ta zabava urušava kognitivne potencijale dece, pažnja odlazi na minimum i takva deca ne mogu da budu đaci koji sa pažnjom nešto slušaju 45 minuta ukoliko ne mogu da gledaju video koji traje duže od 90 sekundi. Emocionalno razumevanje izostaje, porodice su razorene, a odnosi sa decom se često svode na vrlo ograničenu poslovnu komunikaciju. Tu su nastavnici još više na udaru – oni treba uz pomoć škole da sprovedu sekundarnu socijalizaciju, a nemaju nijedan instrument za to. Upotreba digitalnog sveta je dokaz da su informacije svuda, ali da to većinu ne interesuje. Žele brzu zabavu.

,,Live strimovi“ na društvenim mrežama tokom proteklih godina doživeli su porast popularnosti. Na ovim videima možemo da vidimo i pozitivne primere ali i bizaran i opasan sadržaj (od digitalnog prosjačenja, sajber borbi uvreda i nasilja, do prodaje načina života, proizvoda, saveta, vrednosti, fizičkog izgleda pa čak i devijacija). Da li smo prestrogi ako u ovom trendu naziremo krik usamljenosti, očaja, ili možda prisustvujemo razvijanju jednog novog oblika socijalne normalnosti?

Ima svega toga što ste naveli. Suštinski, svi smo danas sami i usamljeni. Samoća se promoviše putem svih medija, grade se ličnosti bez kapaciteta za odnos i razumevanje druge osobe, i bez sposobnosti za osećanje bespomoćnosti i ranjivosti. Suštinski, to promovisanje ideala „niko ti ne treba, možeš sve sam“ stvara društvo pojedinaca kojima je lako upravljati. U takvom društvu je samoća redovna pojava, a usamljenost verni pratilac. Usamljenost proizilazi iz tog manjka bliskosti i, za razliku od samoće, podrazumeva to da imamo neke ljude oko sebe i u svom životu, ali ne osećamo bliskost sa njima. Taj manjak bliskosti nas gura u pravcu virtuelne socijalizacije, u kojoj se možemo predstaviti na idealan način, kako bismo konačno bili savršeni, i kako bismo prikrili svoje mane.

Ljudi su danas, a deca posebno, pod najvećom mogućom presijom da budu savršeni i da postižu uspehe, ali im taj nedostatak stabilnosti u ličnosti, koji dolazi kroz odnose sa drugima, narušava i odnos prema sebi. Ne mogu da podnesu poraz, nezadovoljstvo i ne mogu da razumeju druge. Stoga su problemi smisla, problemi pravca u životu osnovni problemi današnjice, a to se jako vidi.

Nažalost, nastavnici u ovome učestvuju baš zato što ne razumeju da nisu autoriteti i da jednom za svagda moraju da raskrste sa tom idejom. Potrebno je da pričaju sa decom na nivou na kom deca mogu da razumeju, a ne da budu odrasli koji operišu nekakvim istinama koje treba da ubace u umove dece. Potrebno je da priđu toj deci kao starija braća ili sestre, i deca će to prepoznati, baš zato što su usamljena. Ne treba ovoj deci danas škola, nego orijentir i drugi ljudi. Treba im toplina i bliskost, oni to nemaju. Imaju samo prazninu.

Piše: Vladislav Stojičić

Izvor: https://www.detinjarije.com/milan-damjanac-nase-skole-stvaraju-mediokritete/?fbclid=IwAR2lWwamcCjoLIyybu4HmH5icXxuoA0Mk8IEnXJLRKZc8A9obIt-IwzhFtQ

Prvi nastup ekipe mladih fizičara iz BiH na međunarodnoj olimpijadi je bio davne 1996. godine

IPhO 1996, Oslo, Norveška

Prvi nastup ekipe mladih fizičara Bosne i Hercegovine na Međunarodnoj olimpijadi iz fizike

Od 30. juna do 7. jula 1996. godine u Oslu je održana 27. Međunarodna olimpijada iz fizike. Ekipa Bosne i Hercegovine je prvi puta učestvovala na Olimpijadi. Po statutu Olimpijade predviđeno je da zemlja koja prvi put učestvuje na Olimpijadi može to učiniti samo u svojstvu posmatrača. Mi smo imali sreću da se na prethodnoj Olimpijadi u Australiji dr Ana Smontara, vođa ekipe Hrvatske, prijavila kao posmatrač iz Bosne i Hercegovine, tako da smo na Olimpijadi u Oslu mogli nastupiti u kompletnom sastavu. Druga sretna okolnost po učešće naše ekipe na Olimpijadi je to što u Oslu živi diplomirani fizičar Amir Mulić koji je omogućio kontakt sa organizatorima Olimpijade, tako da je BH ekipa u aprilu 1996. godine prijavljena za Olimpijadu.

Predstavnici Bosne i Hercegovine na 27. Međunarodnoj olimpijadi bili su Danijel Marinić, Marije Ljolje, Mirza Popovac (svi iz Sarajeva) i Eldar Čokić (iz Živinica), dok su voditelji naše ekipe bili doc. dr. Dejan Milošević i Abdel Isaković.

Izvor: https://dfufbih.ba/index.php/bs/mladi-fizicari/uspjesi-na-medunarodnim-takmicenjima

Mladi perspektivni fizičari iz BiH osvojili dvije bronzane medalje na svjetskoj olimpijadi u Japanu

Dženan Midžić (Gimnazija Bihać, 4. razred) i Muhamed Numanović (Richmond Park Međunarodna škola Tuzla, 2. razred) osvojili su bronzane medalje, dok je Miodrag Ostojić (Tehnička škola “Mihajlo Pupin” Bijeljina, 3. razred) osvojio pohvalu.

Učenici su se takmičili u izradi eksperimentalnih i teorijskih zadataka, i to tokom dva dana u trajanju po pet sati. Svaka država je imala pravo prijaviti do pet učenika.

Iz Richmond Park Međunarodne škole u Tuzli su se zahvalili svima koji su na bilo koji način pomogli, naročito sponzorima i donatorima koji su finansijski pomogli da pokriju troškove učešća tima na Olimpijadi.

“Očekujemo da će naš tim stići na Međunarodni aerodrom u Sarajevu u utorak u 11.00 sati. Uprava škole čestita Društvu fizičara FBiH na čelu sa prof. Benjaminom Fetić, te svim učenicima na odličnom plasmanu, a posebno čestitamo našem učeniku Muhamedu Numanoviću koji je našu državu, kanton, grad i školu učinio ponovo ponosnim. Zahvaljujemo se i Vladi TK na podršci za Muhamedov odlazak na olimpijadu”, saopštili su.

Najbolje rezultate su postigli tradicionalno učenici iz Kine, Južne Koreje, Rusije, Rumunije, SAD-a i Indije.

Izvor: klix.ba

U Beogradu se samo jedan student upisao na nastavnički smjer fizike, a ni u Sarajevu nije puno bolje

Portal nova.rs prenosi vijest da se na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu na nastavnički studij fizike upisao samo jedan jedini student.

Nikada se do sada nije desilo da imamo samo jednog brucoša na katedri! Jako mi je žao što će neka predavanja morati da sluša sam, ali nema drugog izbora, ne smemo da dozvolimo da se ugasi Opšta fizika jer bi u tom slučaju buduće generacije ostale bez nastavnika, a govorimo o jednoj od bazičnih nauka, koja ne sme da nestane iz škola. To moramo da sprečimo i da shvatimo konačno da je situacija sa nastavničkim smerovima na fakultetima alarmantna”, u razgovoru za Nova.rs naglašava profesor Ivan Belča, dekan Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Ta vijest jest iznenađujuća ako se uzme u obzir da je Beograd grad sa oko 2 miliona stanovnika, a Srbija država sa preko 6 miliona stanovnika. Čisto statistički gledano očekivati bi bilo da taj broj brucoša na nastavničkom smjeru fizike bude veći ne samo u Beogradu nego i u regionu. Ovdje više nije ni uzrok to što mladi idu vani, nego je jasno da mladi ciljano izbjegavaju ne samo raditi u školama nego i predavati fiziku kao jedan od najtežih predmeta. Jedan od mogućih razloga zašto mladi izbjegavaju nastavnički fakultet fizike jest taj što je isplativije završiti opšti inžinjerski studij i ako se ne nađe posao inžinjera (koji je obično više plaćen) onda se lako položi pedagoška grupa predmeta i prečacem završi opet u školi. Dok oni sa opšteg smjera imaju više vremena da se posvete matematičkom aspektu fizike, od onih sa nastavničkog smjera se očekuje da savladaju sve kao da će raditi u CERN – u i još ih se dodatno zatrpa raznim “pedagoškim” predmetima koji zaista nisu matematički previše zahtjevni, ali su obimni i previše vremena uzimaju i izučavaju idealističke scenarije rada u školi sa zapada, a ne realno stanje kod nas. Barem je tako moje iskustvo sa Univerziteta u Sarajevu i njihovog nastavničkog smjera Odsjeka za fiziku. Možda se u međuvremenu nešto promijenilo, možda je situacija u Beogradu bolja, ali prema zainteresiranosti za nastavnički studij fizike može se sa sigurnošću zaključiti da nešto duboko ne štima. Balans je u svemu bitan i što bude bolji balans između težine fakulteta i plata koje se dobijaju jednom kada se s tim fakultetom zaposli to će više studenti taj fakultet upisivati. Danas su brucoši više informirani nego ikada i nema više onih koji negdje zalutaju i nešto slučajno i usput završe pa tek poslije skontaju da im se to financijski nije isplatilo. U današnje vrijeme fizičari moraju da razumiju da za razvoj fizike na našim područjima nije dovoljno biti samo dobar u fizici, matematici, filozofiji, informatici i inžinjerstvu nego i u menadžmentu i ekonomiji. Svijet je globalno selo i ako nisi konkurentan i interesantan brzo se to pročuje i polako počinješ da nestaješ iako misliš da si Bogom dat i da si nezamjenjiv.

Rad u školama ima i neke svoje prednosti i mane, ali je predavanje fizike još posebno dramatična djelatnost u našem okruženju i trebalo bi mu se posebno posvetiti. Nije dovoljno samo stalno organizirati takmičenja za elitu nego je potrebno fiziku ponovo učiniti “cool” za sire narodne mase, a fizičarima (i inžinjerima (naučnicima) i nastavnicima ponuditi sirok spektar poslova i dati im priliku gdje god mogu da se snađu jer fizičarski (naučni) način razmišljanja sigurno može puno da doprinese svijetu.

Ispovest dekana fakulteta na kojem se za ceo smer prijavio 1 (slovima: jedan!) brucoš: Mi smo dokaz koliko je situacija alarmantna, ovo moramo da zaustavimo

Laurent Simons (12) iz Belgije nakon završetka master studija iz kvantne fizike upisat će doktorski studij.

12-godišnji Lauren doktorski studij iz prirodnih nauka upisati će na njemačkom Institutu Max Planck.

Laurent Simons, kojeg još nazivaju Mali Einstein, rođen je u gradu Ostend, osnovnu školu je završio sa šest godina, a s devet je krenuo na studij u Belgiji. Diplomirao je s 11 godina, a ovog ljeta je s 12 završio master studij na Univerzitetu Antwerp.

Laurent je sarađivao s grupom naučnika s Instituta Max Planck na istraživanjima o laserima koji iz uzoraka krvi otkrivaju karcinom.

Izvor: https://www.klix.ba/magazin/zanimljivosti/djecak-iz-belgije-sa-12-godina-upisuje-doktorat-nadimak-mu-je-mali-einstein/221103124

Nobelova nagrada za fiziku dodijeljena pionirima kvantne informacije

Nobelovu nagradu za fiziku 2022. zajednički su dobili Alain Aspect, John F. Clauser i Anton Zeilinger

Nobelova nagrada za fiziku 2022. zajednički je dodijeljena Alainu Aspectu, Johnu F. Clauseru i Antonu Zeilingeru za eksperimente sa zapletenim fotonima i njihov rad u pionirskoj kvantnoj informacijskoj znanosti.

Trio je osvojio 10 milijuna švedskih kruna, koje će ravnomjerno podijeliti laureati.

“Postaje sve jasnije da se pojavljuje nova vrsta kvantne tehnologije. Vidimo da je rad laureata sa zapetljanim stanjima od velike važnosti, čak i izvan temeljnih pitanja o tumačenju kvantne mehanike,” kaže Anders Irbäck, predsjednik Nobelovog odbora za fiziku.

Alain Aspect, rođen je 1947. u Agenu, Francuska. Doktorirao je 1983. na Sveučilištu Paris-Sud, Orsay, Francuska. Profesor je na Université Paris-Saclay i École Polytechnique, Palaiseau, Francuska.

John F. Clauser istraživački fizičar, SAD razvio je ideje Johna Bella, što je dovelo do praktičnog eksperimenta. Kada je izvršio mjerenja, ona su poduprla kvantnu mehaniku jasno kršeći Bellovu nejednakost. To znači da se kvantna mehanika ne može zamijeniti teorijom koja koristi skrivene varijable.

Anton Zeilinger, profesor na Sveučilištu u Beču, Austrija koristeći rafinirane alate i duge nizove eksperimenata. Anton Zeilinger je počeo koristiti zapletena kvantna stanja. Između ostalog, njegova istraživačka skupina demonstrirala je fenomen nazvan kvantna teleportacija, koji omogućuje premještanje kvantnog stanja s jedne čestice na drugu na velikoj udaljenosti.

Profesor na Université Paris-Saclay i École Polytechnique, Palaiseau, Francuska Alain Aspect razvio je postavku, koristeći je na način da zatvori važnu rupu u zakonu koja je ostala nakon rada Johna Clausera. Uspio je promijeniti postavke mjerenja nakon što je zapleteni par čestica napustio svoj izvor, tako da postavka koja je postojala kada su emitirani nije mogla utjecati na rezultat.

Izvor: https://www.nobelprize.org/

Mostar će uskoro dobiti novi sjajan mural s likom velikog fizičara

Jedna od najboljih stvari koja se dogodila Mostaru u novije doba je Street Art Festival, koji je sjajnim muralima oživio učmali grad i oplemenio njegove “flat” fasade. Sada to više nije samo festival, nego je čitav trend, a najnovije djelo upravo se završava u Zagrebačkoj ulici. Naime, stanovnici tog dijela grada moći će se pohvaliti da dijele ulicu s Albertom Einsteinom, a uz malo sreće, a stare i nove generacije prijatelja i zaljubljenih u ovom gradu govorit će jedno drugom “Nađemo se kod Einsteina”. – Pročitajte više na: https://www.bljesak.info/kultura/flash/Albert-Einstein-useljava-u-Zagrebacku-ulicu-u-Mostaru/367448