Naučna metoda je proces eksperimentisanja koji se koristi za istraživanje posmatranja i odgovaranje na pitanja. Da li to znači da svi naučnici prate upravo taj proces? Neke oblasti nauke mogu se lakše testirati od drugih. Na primjer, naučnici koji proučavaju kako se zvijezde mijenjaju kada stare ili kako su dinosaurusi rasipali hranu ne mogu brzo ponoviti život zvijezda za milion godina ili pokrenuti medicinske ispite na hranjenju dinosaurusa kako bi testirali svoje hipoteze. Kada direktno eksperimentisanje nije moguće, naučnici izmjenjuju naučni metod. Zapravo, vjerovatno postoji toliko verzija naučnog metoda koliko i naučnika! Ali čak i kada je izmijenjen, cilj ostaje isti: otkrivanje uzročnih i efektnih odnosa postavljajući pitanja, pažljivo prikupljanje i ispitivanje dokaza, i vidjeti da li se sve raspoložive informacije mogu kombinirati u logičan odgovor.
Iako pokazujemo naučni metod kao niz koraka, imajte na umu da nove informacije ili razmišljanje mogu dovesti do toga da naučnik podržava i ponovi korake u bilo kojoj fazi tokom procesa. Proces poput naučnog metoda koji podrazumijeva takvu podršku i ponavljanje se zove ierativni proces.
Bez obzira da li radite projekat naučnog sajma, naučnu aktivnost u učionici, nezavisno istraživanje ili bilo koji drugi praktični naučni ispit koji će koristiti korake naučne metode, pomaže vam da fokusirate svoje naučno pitanje i da radite kroz vaša zapažanja i podatke kako biste odgovorili na pitanje što je bolje moguće.
Koraci naučnog metoda
Postavite pitanje: Naučni metod počinje kada postavite pitanje o nečemu što primetite: kako, šta, kada, ko, ko, zašto ili gde?
Za projekat naučnog sajma neki nastavnici zahtevaju da pitanje bude nešto što možete da izmerite, po mogućnosti sa brojem.
Umjesto da počnete od nule u sastavljanju plana za odgovaranje na vaše pitanje, želite da budete naučnik koji koristi biblioteku i Internet istraživanja kako bi si pomogli da nađete najbolji način za rad i osigurate da ne ponavljate greške iz prošlosti.
Hipoteza je smislena pretpostavka o tome kako stvari rade. To je pokušaj da odgovorite na vaše pitanje uz objašnjenje koje se može testirati. Dobra hipoteza vam omogućava da onda napravite predviđanje:
“Ako _____ [uradim ovo] _____, onda _____ [ovo] _____ će se desiti.”
Navedite i vašu hipotezu i rezultirajuće predviđanje koje ćete testirati. Predviđanja moraju biti lako mjerljiva.
- Testirajte svoju hipotezu izvođenjem eksperimenta:
Vaš eksperiment testira da li je vaše predviđanje tačno i na taj način vaša hipoteza će biti potvrđena ili opovrgnuta. Važno je da vaš eksperiment bude fer test. Pravite test tako što ćete osigurati da mijenjate samo jedan faktor istovremeno, dok drugi uslovi ostaju isti.
Takođe trebate ponoviti vaš eksperiment nekoliko puta kako biste bili sigurni da prvi rezultati nisu samo nesreća.
- Analizirajte svoje podatke i izvedite zaključak:
Kada se eksperiment završi, sakupljate mjerenja i analizirajte ih da biste vidjeli da li podržavaju vašu hipotezu ili ne.
Naučnici često otkrivaju da njihova predviđanja nisu tačna i da njihova hipoteza nije podržana, i u takvim slučajevima će komunicirati rezultate svog eksperimenta, a zatim se vratiti i izgraditi novu hipotezu i predviđanje na osnovu informacija koje su naučili tokom njihovog eksperimenta. Ovako ponovo počinju većina procesa naučnog metoda. Čak i ako otkriju da je njihova hipoteza podržana, možda će ju željeti ponovo testirati.
- Predstavite vaše rezultate:
Da biste završili projekat naučnog sajma, vi ćete svoje rezultate prenijeti drugima u završnom izveštaju i / ili pločici za prikazivanje. Stručni naučnici rade skoro istu stvar objavljivanjem svog završnog izveštaja u naučnom časopisu ili prezentacijom svojih rezultata na plakatu ili tokom razgovora na naučnom sastanku. Na sajmu nauke sudije su zainteresovane za vaše nalaze, bez obzira na to da li podržavaju vašu prvobitnu hipotezu.
Tokom procesa održavanja vašeg sajamskog projekta, trebalo bi da vodite bilješke o svim vašim važnim idejama i informacijama. Ove bilješke se zovu laboratorijski bilješke.
