Šta je to halo efekat?

Fenomen u socijalnoj psihologiji poznat kao halo efekat ili efekat prvog utiska zasnovan je na pretpostavci da ukupan utisak čoveka o nekoj osobi može da bude zasnovan na malo podataka ili čak samo jednom podatku koji ima o njoj. Ovaj fenomen je izražen i kroz narodne mudrosti “Prvi utisak je najvažniji“ i “Ne sudi o knjizi po njenim koricama“.

Naziv fenomena halo efekat potiče od engleske reči halo, što u prevodu na srpski jezik znači oreol. Ova reč, pre svega ilustruje sklonost ljudi da veoma brzo opisuju oreol oko nečije glave i stvaraju mišljenje o njemu.

Halo efekat je tip kognitivne pristrasnosti u kojoj na naš opšti utisak o osobi utiče to kako je mi doživljavamo i mislimo o njenom karakteru. Poznat je kao fizička privlačnost stereotipa i stavu “ono što je lepo je dobro“. Na uopštenom nivou odnosi se na uobičajenu tendenciju ljudi da ocene osobine ličnosti ili karakteristike atraktivne osobe povoljnije od onih koji su manje atraktivni. Zato se često smatra da osobe koje prijatno izgledaju, ili su lepo obučene, imaju dobar karakter. Takođe, pošto se slavne ličnosti doživljavaju kao atraktivne, uspešne i često dopadljive, mi takođe imamo tendenciju da ih vidimo i kao inteligentne, ljubazne i zabavne. U širem smislu halo efekat se koristi da opiše globalni uticaj dopadljive ličnosti ili neke njene specifične željene osobine, na stvaranje pristrasnog suda o određenoj osobi li njenoj bilo kojoj karakteristici.

Američki psiholog Edvard Torndajk je prvi put opisao halo efekat 1920. godine u izveštaju o istraživanju, u kome su starešine imale zadatak da procene svoje vojnike na osnovu njihovih fizičkih osobina, kao što su urednost, energičnost i stas i mentalnih, emotivnih i socijalnih kvaliteta, kao što su intelekt, liderstvo i odgovornost. Torndajk je utvrdio da, ukoliko je jedan od vojnika visoko ocenjen na osnovu određenih osobina, drugi kvaliteti imaju tendenciju da se rangiraju visoko i obrnuto. Ako je vojnik ocenjen kao inteligentan, on je takođe ocenjen kao uredan i dobar lider, dok je vojnik koji je ocenjen kao neodgovoran imao tendenciju da dobije niske ocene o urednosti i energičnosti. Torndajk je zaključio da su korelacije bile previsoke i previše čak i da je samo slučajnost, i nazvao ih je “halo greška“, zbog toga što je opšta percepcija pojedinca stvorila halo pozitivnu ili negativnu reakciju oko osobe koja je zamaglila njegove pojedinačne karakteristike.

Izvor: Halo efekat – efekat prvog utiska (artnit.net)

Share

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *