Ako nema vanjskog pritiska, prva zanimljiva stvar je što bi nam bilo jako lagano napuhati balon, toliko bi ga brzo napuhali da bi on vrlo brzo i pukao. Kad bi balon pukao, sav taj vazduh iz balona bi se ravnomjerno rasporedio po prostoriji i vjerojatno nastavio da se kreće određenom brzinom ili kinetičkom energijom, ako se ta kinetička energija ne bi izgubila na zagrijavanje prostorije. Balon zapravo ne može ni biti u vakuumu osim ako se ne radi o balonu od nekog ekstremno jakog materijala, jer balon u vakuumu puca brzinom zvuka u vakuumu.

Slična stvar se desi kad pošaljemo balon u bezvazdušni prostor u orbitu oko Zemlje. Balon naglo pukne, sav materijal se raširi u okolni skoro prazan prostor. U praznom prostoru nema ni zvuka, tako da se eksplozija ne bi ni čula.

Kada gledate balon na Zemlji u vazduhu, on izgleda mirno, međutim te molekule su očajne da izlete iz balona i ako nema vanjskog pritiska da ih zadrži, one će izletjeti brzinom zvuka iz balona!

Molekule vazduha drže određene sile na okupu, isto i atome. Atomi i molekule iz balona “bježe” u vakuum zato što se već kreću određenim brzinama i nema ništa da ih zaustavi. Kad se nađu u vakuumu, ništa specijalno ne djeluje na njih osim onog šta je već u njima. Ako imaju određenu brzinu… nastaviti će se kretati tom brzinom dok se ne sudare s nekim drugim tijelom. Ako je molekula na okupu ona će i dalje ostati na okupu u vakuumu. Ništa je neće rastrgati. Nema sile u vakuumu, nego ima nedostatak sile. Ništa ne djeluje vakuumu, pa šta god ima neki unutrašnji pritisak, taj ga unutrašnji pritisak “podere” jer nema ništa s vana da taj pritisak izbalansira.