Razmišljati svojom glavom nije lahko, osim ako nismo tome naučeni. S vremenom shvatimo da je najbolja strategija za opstanak u društvu da mislimo i govorimo ono šta većina misli, govori i radi, međutim dugoročno taj način razmišljanja može da nas sve zajedno odvede u propast. Tamo gdje svi isto misle, tu mnogi lažu.
Misliti svojom glavom je mač sa dvije oštrice. S jedne strane, to je uzuzetno potrebno i korisno, ako smo pametni i obrazovani, ali ako nismo, nekad je bolje misliti onako kako dokazano pametna misli ili kako društvo misli.
Da bi mislili svojom glavom moramo biti dovoljno samokritični, racionalni, mudri i pametni, a bez toga je vrlo lahko da sami sebe obmanimo.
Misliti svojom glavom je dobro, ali ako uzimamo u obzir i tuđe mišljenje i perspektivu, ako čitamo i redovno proučavamo knjige, jer knjige su zapisi od onog šta su otkrili hiljade ljudi koji su isto prije nas mislili svojom glavom.
Newton je rekao da sve što je postigao, postigao je zahvaljujući velikanima prije njega, tako i mi dobro je da mislimo svojom glavom, ali nije dobro da samo tako odbacimo mišljenje onih koji su mnogo pametniji i brojniji od nas.
Ako je Newton, za koga mnogi misle da je bio naveći fizičar svih vremena, uvidio važnost i korisnost i tuđeg mišljenja, onda bi i mi trebali to, ali opet da Newton nije razmišljao i za samog sebe, nikad ne bi postigao ono šta je postigao. Balans je u svemu bitan baš kao i ustrajnost i dosljednost.
Osim toga što često nije lahko biti pametan, bez da se prvo bude načitan i informisan, jedan od razloga što rijetko mislimo svojom glavom je i taj što se ne usuđujemo imati svoje mišljenje, jer imati svoje mišljenje znači imati neprijatelje. Onaj ko ima svoje mišljenje može da bude i u pravu i u krivu i najčešće je i jedno i drugo, dok onaj ko se služi tuđim mišljenjem, može da bude i u potpunosti u krivu i u potpunosti u pravu, ali ako je ovo prvo, barem može da kaže da to nije njegovo mišljenje, ali da stvar bude gora, ne može u potpunosti preuzeti zasluge i ako je u potpunosti u pravu. Tako da tu dilemu, da li misliti svojom glavom ili ništa ne rizikovati i služiti se popularnim mišljenjem, mnogi razrješe tako što se opredjele za ovo drugo, a samim time sebe negiraju, a kolektiv afirmišu. Da li to valja ili ne valja prosudite sami, ali u svakom slučaju dilema je jasna i stvarna, a ove opcije imaju i prednosti i mana i obe imaju cijenu i nagradu.
Cijena razmišljanja svojom glavom je da si stvaramo istinske neprijatelje, a cijena ne razmišljanja svojom glavom je da smo sami sebi na jedan način istinski neprijatelji. Nagrada za razmišljanje svojom glavom je što više živimo i više sami sebe cijenimo, a nagrada ne razmišljanja svojom glavom je što će nas neki više cijeniti na izgled, ali će nam se iza leđa smijati (niko ne voli politrone ma šta govorio).
Usudite se razmišljati svojom glavom, biti svoji, pa makar i pogriješili, makar ćete znati da ste pogriješili, ali ako ne razmišljate za sebe, ne možete nikad ni u šta biti sigurni, jer sigurnost zahtjeva vlastito promišljanje i razmišljanje. Tražite od svih da poštuju vaše vlastito mišljenje i da vas argumentima, a ne povisivanjem tona ili na druge načine isprave, ako misle da niste u pravu. Poštujte tuđe mišljenje, ali imajte i svoje i budite spremni ga promjeniti ako otkrijete da niste u pravu.
Kakve su nam misli, takav nam je i život. Ako mislimo tuđe misli, mi živimo tuđi život, a to vjerohtani niko ne želi ili ne bi trebao.
