Fizika nastave fizike i ostalih predmeta. Mišljenje nekog ko je “obrazujući” se proveo oko 19 godina!

O meni

Ukupno sam u školi i na fakultetu proveo oko 19 godina! 19 godina “obrazovanja”.

Ja nisam jedini. Svi smo mi prošli mnogo godina obrazovanja, neki 8, neki 11, neki 12, neki 15, a neki puno više. Da li to vrijedi i da li bi sve moglo biti puno bolje? Šta nije uredu? Da li je vrijedno provesti 15 godina u školi, a da nakon toga ne možeš nabrojati ni tri vještine zbog kojih bi te trebao neko odmah zaposliti? Da li je uredu da samovolja određenog profesora odlučuje o tvojoj akademskoj i životnoj sudbini? Nekoliko puta mi se dešavalo da su profesori nakon što ne položiš jedan dio ispita tražili da radiš sve ponovo, koliko god tog da je bilo. Zamislite situaciju, imate opširna 2 projekta, koje iako jednom uradite, ipak trebate ponovo raditi koliko god puta da obnavljate godinu. Istu stvar se od vas traži da ponavljate koliko god puta da ste ju već uradili. Ima i takvih nerazumnih profesora. I sistem ih toleriše. Sistem je učenike i studente prepustio samovolji nerazumnih profesora. Govorim o državnim školama i fakultetima, s privatnima nemam iskustva, ali su posebna priča.

Fizika nastave fizike

Naslov ovog članka je bio fizika nastave fizike. Da, fizika nastave fizike, dobro ste pročitali. Kad će doći vrijeme da ćemo razmišljati o stvarima kroz njih same? Šta nas to fizika ima da nauči o nastavi fizike? Pa ima mnogo toga. Koje sile djeluju na nastavnika fizike kad predaje fiziku? Šta ga motivira? Zašto radi to šta radi? Zašto nastavnik ili profesor fizike svake godine predaje potpuno isto gradivo na dosadan način, kad bi mogao jednom snimiti svoje predavanje, objaviti na internetu i uštediti i sebi i učenicima vrijeme, te omogućiti učenicima i studentima da odslušaju predavanje onoliko puta koliko to žele ili koliko god puta im to treba?

• Inercija, prokleta inercija. Nastavnici i profesori rade ono šta su radili njihovi predhodnici na način na koji su to radili njihovi predhodnici, osim ako neko vanjsko djelovanje ne dovede do promjene toga. Ako se učenici ili studenti ne bune, ako im roditelji šute, ako nemaju podrške da napreduju i da mijenjaju stvari nabolje, ako će im plata ostati ista koliko god da radili i koliko god da se trudili, onda će oni zadržati svoje stanje, kakvo god da je ono.
• Zakon o minimumu akcije koji kaže da sve u prirodi nastoji da zauzme stanje minimuma akcije odnosno minimuma energije. Nastavnici i profesori samo slijede prirodni zakon lijenosti koji kaže da se stvari rade onako kako to najmanje energije zahtjeva, iako postoje uvijek bolji načini da se to uradi. Zato je lakše slabo ili nikako ne raditi, nego sve raditi kako treba, čini se lakše. Lakše je raditi sve kako drugi rade, nego se izdvajati, jer izdvajanje troši energiju na objašnjavanje šta, kako, zašto isl.
• Zakon o slaganju sila koji kaže da se sile slažu vektorski i da je konačno djelovanje na objekat posljedica rezultantne sile. Naime, više je sila koje djeluju na nastavnika. Nastavnik nema podršku okoline, učenici i studenti imaju sklonost grupnom načinu razmišljanja, pa iako pojedinačno se ne slažu sa mnogim stvarima, to će da prešute jer vlada nekakva atmosfera straha da neko ne bi bio progonjen od određenih profesora ili od drugih kolega ili od sistema.

Ima još puno fizike u svemu, ali za sad toliko. Mislim da ste skontali poentu. Fizika je i iza onog ko predaje fiziku i njegovog ili njenog načina predavanja.

Šta je dobro u našem obrazovnom sistemu?

Dobro je:

• Služi svima pomalo. Služi nastavnicima i profesorima da dobiju platu i da se foliraju jer eto i oni su sad nastavnici ili profesori…, učenicima i studentima da ne dosađuju roditeljima kod kuće, da se druže i da nešto osnovno nauče. To osnovno bi mnogi mogli naučiti i puno brže i na more drugih načina, ali eto, sistem je napravljen da to uče 8, 12 ili više godina zajedno sa svima drugima, na isti način kao i svi drugi.
• To što postoji. Iako nije jedinstven, barem nije u BiH, nije usklađen. U takvom sistem svako radi šta hoće.
• Pomaže onima koji bi uspjeli i bez njega, koji dolaze iz viših društvenih klasa da se istaknu i ispadnu da su pametnijih od njihovih vršnjaka koji nisu imali sreće ili nesreće da se susretnu sa diferencijalnim jednadžbama u osnovnoj školi ili koji nisu imali para ni prilike da im se plate instrukcije.

Šta je loše u našem obrazovnom sistemu?

Loše je:

• To što se previše traži od učenika i studenata od onog šta im dokazano neće trebati ni u životu niti će im puno pomoći kasnije na poslu. Kvantitet bi se trebao smanjiti, a povećati kvalitet. Npr. u srednjim školama, bolje u svakoj školi da se učenici fokusiraju na 3 ili 4 predmeta koje će rasturiti, a da se broj drugih predmeta smanji, kao i da se smanji ono šta se traži da se iz njih nauči. Bolje je da svi znaju malo jako dobro nego puno skroz loše.
• Traženje memorisanja bi se trebalo smanjiti jer svakako se više od pola zaboravi.
• Nastava je često suviše dosadna i premalo usklađena sa modernim tehnologijama. Rijetki su slučajevi da se nastavnici snimili i objavili svoja predavanja umjesto da ih uvijek ponovo drže.
• Nivoi obrazovanja nisu povezani. Oni iz osnovne škole nisu u kontaktu sa onima iz srednjih škola. Svako radi za sebe. Često se desi da neko dođe u srednju školu, a da ni osnove ne zna. Makar bi se osnove trebalo jako dobro znati. Isto tako oni iz srednje škole ne pripremaju učenike za daljnje obrazovanje, niti za njihove ambicije, nego svakog isto tretiraju i mnogo toga od onog šta je potrebno znati pri upisu na određene fakultete uopšte ne predaju.
• Obrazovanje nije direktno povezano sa tržištem rada, odnosno ne obrazuje se učenike da rješavaju probleme na tržištu rada, nego ih se bukvalno obrazuje da samo dopinose tim problemima.
• Učenici uče u prevelikim grupama, umjesto da budu uvijek u smislenoj grupi od 4 do 5 učenika.
• Kreativan rad, rad s rukama, posjete kompanijama i suradnja s njima je na niskom nivou. Sve funkcioniše kao da je svrha samom sebi, a nije niti bi trebalo biti. Sve je povezano ili bi u funkcionalnom društvu trebalo da bude.
• Obrazovni sistem samo pomaže klasnom raslojavanju. Obrazovni sistem malo pomaže nekom ko dolazi iz nižih klasa da završi u višoj klasi. Ono što učenici nauče kod kuće to usmjerava njihovu sudbinu.
• Ne postoji etičko vijeće ni u jednoj školi ni na fakultetu. Etika je napoznanica mnogim nastavnici i profesorima. Svi rade kako žele i kako njihovom egu odgovara. Svi sve znaju. Iza svega je čini se žešći egotizam.
• Previše je nastavnika i profesora, a premalo kvaliteta. I tu bi trebalo smanjiti kvantitet, a povećati kvalitet. Ne bi se svakog trebalo puštati da radi ni u osnovnoj, ni u srednjoj ni na fakultetima.
• ..

Šta bi se pod hitno trebalo mijenjati i poboljšati?

Trebalo bi sljedeće da se izmijeni:

• Pri zapošljavanju bi primarno trebalo gledati na akademske rezultate, ali i na to koliko je ko karakterno kompetentan da se bavi poslom nastavnika ili profesora. Nerazumnim ljudima ne bi trebalo dati ni da se pojave u školama ili u učionicama na fakultetima, a kamo li da tamo predaju. Na stranu inteligencija i pamet, ako nemaš razuma, nisi ni za šta drugo nego za laboratorija i samostalnog rada, uz dužno poštovanje. Ti kao nastavnik ili profesor si kao hirurg, odlučuješ o tuđim životima.
• Sve moguće bi se u nastavi trebalo automatizirati i gejmificirati. Nastavnici i profesori bi trebali snimiti svoja predavanja, a najbolja bi se mogla koristiti u svim školama. Trebalo bi uvesti online kvizove i lekcije i obrazovne igre. Stranice poput www.svafizika.org bi trebale biti dio obrazovnog sistema.
• Trebalo bi da obrazovne institucije postanu online i dostupne svima 24/7 koliko god i kad god žele da uče u bilo koje doba godine ili života. Samo bi kranje testiranje trebalo da se fizički radi u određenim zgradama ili fakultetima. Nešto slično kako se radi polaganje vozačkog ispita.
• Na osnovu gornjih prijedloga cijena obrazovanja bi se trebala smanjiti, a kvalitet povećati.
• Onaj ko predaje bi trebao da stoji iza toga koliko je koga uspio da nauči, a ne da svima predaje na isti način, a kako ko nauči, nauči.
• Ljudi bi trebali da imaju onoliko prilika da polažu ispit koliko žele ili makar puno više nego što se sad nudi.
• Nastava bi trebala da se fokusira na rješavanje problema i kreativnost.
• Nastava bi optimalno trebala koristiti moderne tehnologije.
• Teorija i praksa bi trebalo da se ujedine.

Ima još mnogo toga šta bih mogao da pišem. Siguran sam da će mnogi da se nađu u ovome šta sam pisao. Nadam se da će ovo moći da pročitaju i oni koji odlučuju o budućnosti obrazovnog sistema i da će mlađe generacije koje dolaze, a koje već od treće godine dobijaju mobitele i tablete, moći da odrastaju u boljem obrazovnom sistemu nego mi, a na nama svima je da se potrudimo da se to i dogodi.