Naučnici su razvili i potvrdili novu metodu da identifikuju koji su ljudi narcisoidni: samo ih pitajte.
Sažetak:
Naučnici su razvili i potvrdili novu metodu da identifikuju koji su ljudi narcisoidni: samo ih pitajte. U seriji od 11 eksperimenata u kojima je učestvovalo više od 2.200 ljudi svih godina, istraživači su otkrili da mogu pouzdano identifikovati narcisoidne ljude postavljajući im jedno pitanje.
U seriji od 11 eksperimenata koji su uključivali više od 2.200 ljudi svih uzrasta, istraživači su otkrili da mogu pouzdano identifikovati narcisoidne ljude pitajući im ovo tačno pitanje (uključujući i napomenu):
Koliko se slažete sa ovom izjavom: “Ja sam narcisista.” (Napomena: Reč “narcisoid” znači egotistički, samo-fokusirani.)
Učesnici su se ocijenili na skali od 1 (ne tačno za mene) do 7 (vrlo tačno za mene).
Rezultati su pokazali da je ljudski odgovor na ovo pitanje vrlo u skladu sa nekoliko drugih potvrđenih mera narcizma, uključujući i široko korišćenu Inventariju narcističkih ličnosti.
Razlika je u tome što ovo novo istraživanje – koje istraživači nazivaju Scale Narcissism Single Item (SINS) – ima jedno pitanje, dok NPI ima 40 pitanja za odgovor.
“Ljudi koji su spremni priznati da su narcističniji od drugih verovatno ustvari jesu narcističniji”, rekao je Bred Bushman, koautor studije i profesor komunikacije i psihologije na Državnom univerzitetu u Ohaju.
“Ljudi koji su narcisoidi skoro su ponosni na tu činjenicu. Možete ih pitati direktno zato što ne vide narcizizam kao negativan kvalitet – veruju da su superiorniji od drugih ljudi i dobro je to što to govore javno”.
Bushman je sproveo studiju sa Sara Konrath iz Indiana Univerziteta Lilly Family School of Philanthropy (bivši Univerzitet u Michiganu) i Brian Meier sa Gettysburg College. Njihovi rezultati se pojavljuju u časopisu PLOS ONE.
Razumevanje narcizma ima mnoge implikacije za društvo koje proširuju uticaj na život individualnih narcisista, rekao je Konrath.
“Na primjer, narcisoidni ljudi imaju nisku empatiju, a empatija je jedan od ključnih motivatora filantropskog ponašanja, poput doniranja novca ili vremena organizacijama.”
“Sve u svemu, narcizam je problematičan i za pojedinca i za društvo, oni koji misle da su već sjajni ne pokušavaju da se poboljšaju”, rekao je Bushman.
“A narcizam je loš za društvo, jer ljudi koji samo razmišljaju o sebi i sopstvenim interesima su manje korisni drugima.”
Bušman je naglasio da se SINS ne smije smatrati zamjenom dugotrajnih upitnika za narcizam. NPI i drugi instrumenti mogu pružiti više informacija istraživačima, kao što je to kakav oblik narcisoidnosti ima neko.
“Ali naša skala sa jednim pitanjem može biti korisna za duga istraživanja u kojima su istraživači zabrinuti za ljude koji su umorni ili ometani dok odgovaraju na pitanja i eventualno čak i ispadaju pre nego što se završe”, rekao je Bushman.
Napomenuo je da, ako za osobu od 20 sekundi odgovori na jedno pitanje u merilima SINS-a, trebalo bi mu 13,3 minuta da odgovori na NPI od 40 pitanja.
“To je velika razlika ako radite studiju u kojoj učesnici moraju popuniti nekoliko različitih instrumenata istraživanja i odgovoriti na dugačku listu drugih pitanja”, rekao je on.
11 različitih eksperimenata uzelo je niz različitih pristupa za određivanje validnosti SINS-a. Neki su koristili dodiplomske studente, dok su drugi uključivali online panele američkih odraslih.
Jedan eksperiment otkrio je da je SINS pozitivno povezan sa svakom od sedam podkalija NPI-a koji mjeri različite komponente narcizma (suština, egzibicionizam, eksploatativnost, autoritet, superiornost, samodovoljnost i pravo).
Druga studija pokazala je da su učesnici imali slične rezultate na SINS-u kada su testirani 11 dana. Jedan eksperiment ponovio je prošle radove koji su pokazali da su ljudi koji su postigli veliki porast narcizma bili više verovatni da se angažuju u rizičnim seksualnim ponašanjima i da su imali poteškoće u održavanju dugoročno vezanih romantičnih odnosa.
Ljudi koji su postigli više na narcisoizmu na SINS-u imali su i pozitivne i negativne ishode, rekao je Bushman. Prijavili su više pozitivnih osećanja, više ekstraversije i marginalno manje depresije.
Ali, takođe su prijavili manje usaglašenosti, i više besa, sramote, krivice i straha. Pored toga, ljudi koji su visoko procenili SINS pokazali su negativne međuljudske ishode, kao što su slabe veze sa drugima i manje prosocialno ponašanje kada je njihov ego ugrožen.
Prednost SINS-a u poređenju sa drugim merama, rekao je Bushman, je da omogućava istraživačima da vrlo lako identifikuju narcise.
“Ne mislimo da je SINS zamena za ostale inventare narcisa u svim situacijama, ali ima vremena i mjesta”, rekao je on.
Istraživanje je podržano donacijama fondacije John Templeton.
Izvor: www.sciencedaily.com
