U avgustu 2016. godine istraživači su otkrili potencijalno nastanjivu planetu približno iste veličine kao što je Zemlja koja okružuje najbližu zvezdanu komšiju našem Suncu: Proxima Centauri, udaljenu oko 4,2 svetlosne godine. Naučnici su pokušali da otkriju više detalja o planeti, a nadamo se da će napredni James Webb teleskop pružiti bolji pogled. Međutim, svemirska letelica poslata na planetu mogla je sakupiti dovoljno podataka da bi otkrila da li bi mogla da podrži život – ili možda i to već čini

Neposredno pre pronalaska Proxime b, grupa naučnika i poslovnih lidera napravila je prve korake ka slanju ljudi u sistem Alpha Centauri objavljivanjem Starshota projekta. Međunarodni napor, podržan od strane ruskog investitora Jurija Milnera u vrednosti od 100 miliona dolara, ima za cilj da značajno ubrza istraživanje i razvoj održive svemirske sonde za međuzvezdano putovanje. Proxima b otkriće pružilo je dostizljiv, ali i dalje zastrašujući, inženjerski cilj.

Da bi dosegla Proxima b u životu prosečnog naučnika, sonda bi trebala da putuje sa jednom petinom brzine svetlosti ili brže dok se kretala kroz nevidljive ostatke. Zatim,u blizini proksime sistema od 60.000 kilometara u sekundi (37.000 milja u sekundi), trebalo bi da prikupi korisne podatke i prenese je četiri svetlosne godine nazad na Zemlju.

Prvi veliki korak je ubrzanje svemirske letelice do dovoljno velike brzine. Konvencionalne rakete ne mogu skladištiti dovoljno goriva da bi dosegle potrebne brzine, tako da Starshot radi na osvetljavanju lasera. Jedna zemlja od 100 gigavatnih nizova lasera generisala bi snop za pokretanje malog osvetljenja sonde nakon što su ga konvencionalne rakete lansirale iz naše atmosfere.

Najveći rizik će doći od sudara sa međuzvezdanim česticama i kosmičkim zračenjem. Starshot se nada da će zaštititi plovilo premazom tako velikim materijalom kao što je berilijum bakar. Da bi se osiguralo da skretanje s putanje ne završi misiju, sonda će biti opremljena pilotom AI.

Tim se nada da će lansirati letelicu oko 2040. godine, a zatim sačekati 20 godina putovanja bez vijesti. Onda, oko 2060. godine, kompjuter u vozilu Starshot bi se trebao probuditi, povezati sa Zemljom, otkriti da se približava Proxima Centauri i da se priprema za njegovo slijetenje.

Jedan veliki korak

Najvažniji prioritet će biti snimanje fotografije koja bi mogla da otkrije da li je planeta plodna ili vodena i zelena kao Zemlja. Takođe bi moglo otkriti velike značajke, poput kratera i planina. Sposobni spektrometar na brodu može tražiti molekule koje označavaju život, poput metana, kiseonika i složenijih ugljovodonika. Instrumenti mogu takođe sondirati atmosferu (ako je ima) i izmeri magnetno polje planete. Proxima b, kao i svaka druga egzoplaneta, verovatno će imati iznenađenja koje može otkriti samo bliski susret.

Čak i izvan toga, zagovornici misije “Starshot” vide svoj potencijalni uspjeh kao nešto više od podataka o novom svijetu – to bi predstavljalo čovečanstvo koje se gura na novi nivo dostignuća. “Vidim Starshot o razvoju sposobnosti”, rekao je Kelvin Long, član savetodavnog odbora projekta. “To je kao da idete na Mesec.”

Drugim riječima, uspjeh Starshot-a bi nam omogućio novi set mogućnosti koji bi pretvorili istraživanje solarne mreže iz sna u rutinu. Na primjer, laserski niz koji planira Starshot će moći poslati sonde bilo gdje u našem solarnom sistemu za nekoliko dana i napraviti putovanja u međusobni medij za nedjelju ili dvije.
Izvor: www.futurism.com