Izračunato je da je vjerojatnoća da se slučajno pojave ljudi na Zemlji zajedno sa svime drugim puno manja nego što to broj atoma u poznatom Svemiru bi omogućavao. Konstantne fizike su toliko precizne do i u najmanju decimalu da je isto prosto nevjerojatno da su one slučajno tu. Prema mnogim fizičarima današnjice Svemir je jednostavno premal i prekatko je postojao da bi se slučajnim događajima stvorila Zemlja i život na Zemlji.
Logično objašnjenje kako bi se moglo generirati slučajnim putem nešto sa ovolikom preciznošću jest ako živimo u paralelnim Svemirima, odnosno da ima puno više Svemira nego samo ovaj jedan koji možemo da opažamo.
Druga ideja slična ovoj jest da mi živimo u jednom ogromnom jedinstvenom Svemiru od kojeg mi vidimo samo jedan mali dio, taj Svemir bi se zvao Megasvemir.
Treća ideja je da živimo u Omnisvemiru, svemiru u kojem baš sve postoji, a mi smo samo jedna od tih beskonaćno mnogo mogućnosti.
Četvrta ideja je da živimo u kompjuterskoj simulaciji, da je naš Svemir simulacija.
Peta ideja je da ništa nije slučajno, već da se iza svega krije inteligencija, da je neko inteligentno biće sve kreiralo i održava.
Dakle, mogućnosti su:
- Multisvemir (Više svemira, ali njihov konačan broj)
- Megasvemir (Jedan Svemir, ali ogroman)
- Omnisvemir (Svemir koji obuhvata sve mogućnosti, beskonaćno beskonaćan Svemir)
- Simulacija (Sve je iluzija stvorena računarskim ili nekim sličnim programom, a od koga pogledati pod 5.)
- Inteligencija
Sve ove ideje s naučnog akspekta su upitne jer se naučnom metodom trenutno ne mogu ni dokazati ni opovrgnuti, ali ono šta nije upitno jest da živimo u Svemiru u kojem je sve nevjerojatno precizno podešeno da bi nam omogućilo postojanje.
Naša sudbina je na britvi noža i najmanja promjena u recimo nekoj stotoj decimali određenih konstantni bi dovela do toga da se Svemir sruši i gravitacijski sažme ili da se mi raspadnemo jer nuklearne sile i električne sile ne drže na okupu naše atome.
Moćno, zar ne?