Ispitivanja su pokazala da jedan od načina učenja kako životinje pa i ljudi uče jest metoda pokušaja i pogreški! Ta metoda je toliko jednostavna da ju i majmuni znaju.
Ipak, koliko je god metoda pokušaja i pogreški jednostavna, mnogi ju podcjenjuju. Umjesto da pokušaju rješiti problem onoliko puta koliko je potrebno da bi ga rješili i na onoliko načina koliko je potrebno dok ne otkriju pravi način, mnogi odustaju već kod prvog pokušaja i da bi se opravdali za svoju lijenost sami sebe proglase ili glupim ili netalentovanim. Ideja je da ako nisam talentovan, onda mi se nema koristi truditi i krivica nije na meni. Ako ne uspijem iz prvog puta, onda ja nisam za toga! Međutim, to je apsolutno pogrešno, a to i majmuni znaju. Niko se nije rodio naučen. Zamislite koliko bi majmuna izumrlo kad bi odustajali od potrage za bananama svaki put kad iz prve ne bi dohvatili bananu sa grane!
Majmun ne zna šta radi, pa opet metodom pokušaja i pogreški neke stvari skonta, a sad zamislite koliko čovjek, koji ipak koliko toliko zna šta radi, može skontati i naučiti samo ako ne odustaje i ako pokušava koliko god da je potrebno puta sve dok ne dođe do pravog rješenja. Majmun nema razvijenu inteligenciju kao mi, ali zato ima veliku upornost, majmun ne odustaje lahko, a mi budući pametniji često prebrzo odustajemo, a upravo na taj način zaglupimo. Ako nam je do nečeg stalo, kao do učenja fizike, ne treba nikad skroz odustati, nego pokušati sve moguće načine sve dok nešto ne upali i onda imamo onaj AHA moment kad ono što smo pokušavali skontati izgleda jednostavno i čudimo se da to ranije nismo skontali. Razlog zašto treba dosta puta pokušati je taj što da bi nešto razumjeli moramo otkriti pravi ugao gledanja na datu stvar, a tek kad ga otkrijemo, onda sve izgleda jednostavnije i majmun može pojesti bananu!
Istina, ne treba pokušavati stalno radeći istu stvar, nego uvijek izmijeniti način sve dok ne otkrijemo pravi način. Einstein je rekao da je znak ludosti stalno raditi isto i očekivati drugačije rezultate.
Metoda pokušaja i pogreški je psihoško otkriće za koje je dokazano da na osnovu njega uče sve životinje, ali i ljudi.
“Kada je Pavlov počeo da izučava proces klasičnog uslovljavanja u Rusiji, američki psiholog Edvard Li Torndajk je takođe eksperimentisao sa životinjama stavljajući ih u različite eksperimentalne situacije posmatrajući ih kako one rešavaju različite vrste problema.
Za razliku od klasičnog Pavlovljevog uslovljavanja koje je Skiner nazvao respondentnim (respons – odgovor) i gde je organizam pasivan i samo se ponaša reaktivno na draži spoljašnje sredine, u operativnom ili instrumentalnom učenju (učenju putem pokušaja i pogrešaka) organizam vrši određene radnje da bi zadovoljio svoje potrebe.
To ponašanje je motivisano unutašnjim stanjem organizma životinje i ona želi da dođe do cilja, što je najčešće hrana ili voda. Zato je učenje usmereno ka cilju, što nije slučaj sa klasičnim uslovljavanjem. Životinja proizvodi mnogobrojne pokušaje i pogreške kako bi došla do cilja.”,(1)
Reference
(1) http://studenti.rs/skripte/ucenje-putem-pokusaja-i-pogresaka/
