Mopertijev čuveni princip najmanje akcije, koji je bez sumnje doprineo sistematizaciji mehanike, formulisan je u Recherche des loix du mouvement (1746) na sledeći način: „Kada god se u prirodi desi neka promena, količina akcije uposlene u njenu realizaciju je uvek najmanja moguća“— „Količina akcije je srazmerna proizvodu mase tela, njegovoj brzini i pređenoj razdaljini“. Među uzavrelim kontroverzama koje je izazvao ovaj pojam, nalazi se i Samuel Kenigova nefer atribucija principa najmanje akcije Lajbnicu, što je proizvelo skandaloznu svađu i doživotno neprijateljstvo između Mopertija i Voltera. Međutim, sve to se pokazalo irelevantno za istorijsku vrednost principa koji se progresivno pojasnio primenama koje je našao u radovima Leonarda Ojlera, Žozefa Lagranža, Vilijama Hamiltona, Hermana Ludviga fon Helmholca i drugih, konačno se javljajući kao osnovni koncept u matematičkoj analizi dinamičkih sistema.