Šta je to impuls?

May 2, 2017 admin Leave a comment

Impuls

U klasičnoj mehanici impuls, ili moment sile (SI jedinica kg m/s), je proizvod mase tela i njegove brzine. Označava se sa p. U opštem slučaju impuls nekog tela konceptualno se može shvatiti kao nastojanje tog tela da nastavi kretanje u istom pravcu i smeru, ukoliko na njega ne deluje neka spoljašnja sila. U skladu s time, on je prirodna posledica Njutnovih zakona kretanja

Impuls je konzervisana (održana) veličina, što znači da ukupan impuls bilo kojeg izolovanog sistema (koji nije pod uticajem spoljašnjih sila) ne može da se promeni.

Koncept impulsa je uveden u klasičnu mehaniku zahvaljujući većem broju velikih mislilaca i eksperimentatora kao što su Rene Dekart, Galileo Galilej, Isak Njutn, Gotfrid Lajbnic i drugi.

Impuls u Njutnovoj mehanici

Kada se neko telo kreće u bilo kojem referentnom sistemu, ono u tom sistemu ima određeni impuls. Važno je uočiti da je impuls zavisan od referentnog sistema, što znači da isto telo može da ima određeni impuls u jednom sistemu referencije, a u drugom sistemu neki drugi impuls koji se razlikuje od prvog.

Brojna vrednost impulsa koji neko telo poseduje zavisi od dve fizičke veličine: mase i brzine pokretnog tela u određenom sistemu referencije. U fizici se oznaka impulsa obično zapisuje malim slovom p (zacrnjeno slovo zato što je to vektor), gde se impuls izračunava po formuli:

<img decoding="async" src="https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/4e41e3b934ccee493856c6caceb07f9a14013b86" alt="{\displaystyle {\vec {p}}=m{\vec {v}}}" width="3327.7" height="1152.1">

gde je p impuls, m je masa, a v brzina tela.

Poreklo upotrebe oznake “p” za impuls nije baš jasno. Pretpostavlja se da, pošto je “m” (koje bi zbog momentum bilo očigledan izbor) bilo već korišćeno kao oznaka za masu, impulsu je dodeljena oznaka “p” možda na osnovu latinseke reči “petere” što znači ići ili od termina “progres” koji je koristio Lajbnic.

Pošto je brzina nekog tela određena njenim intenzitetom pravcem i smerom, a impuls zavisi od brzine, onda i impuls, takođe poseduje intenzitet, pravac i smer, kao i sve druge vektorske veličine. Na primer, ako se lopta za kuglanje kreće od istoka ka zapadu brzinom 2 m/s, onda nije dovoljno reći samo da je njen impuls 10 kg m/s, pošto njen impuls nije potpuno određen dok mu se ne opiše i pravac i smer kretanja (“od istoka ka zapadu”)

Impuls sistema tela (čestica)

U zavisnosti od masa i brzina tela

Ukupan impuls nekog mehaničkog sistema tela je vektorski zbir impulsa svih pojedinačnih tela u sistemu:

<img decoding="async" src="https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/d8f0f89b2f5a4a272cdd30aa9acd654810635a31" alt="{\displaystyle {\vec {p}}=m_{1}{\vec {v}}_{1}+m_{2}{\vec {v}}_{2}+m_{3}{\vec {v}}_{3}+...+m_{n}{\vec {v}}_{n}}" width="16592.4" height="1152.1">

Gde

<img decoding="async" src="https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/84fee53c81592db54e0fe6c6f9eba002bb1dc74b" alt="{\displaystyle {\vec {p}}}" width="609" height="1152.1">

je impuls

<img decoding="async" src="https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/b0f753d46b8449abfe4aab6f5f1058188e46492f" alt="{\displaystyle m\ }" width="1128.5" height="721.6">

je masa, a

<img decoding="async" src="https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/85820588abd7333ef4d0c56539cb31c20e730753" alt="{\displaystyle {\vec {v}}}" width="506.1" height="1008.6">

je brzina

<img decoding="async" src="https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/81a2f2e76ab2d87f5ed37aeb7018991a8d82b04b" alt="{\displaystyle n\ }" width="850.5" height="721.6">

je broj tela u sistemu

U vezi sa silom

Prema Drugom Njutnovom zakonu, sila je jednaka promeni impulsa u jedinici vremena (prvi izvod impulsa po vremenu):

<img decoding="async" src="https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/86d827ca33afb0e3e263bccdab6d5d689adf5261" alt="{\displaystyle {\vec {F}}={\mathrm {d} {\vec {p}} \over \mathrm {d} t}}" width="3583.6" height="2443.8">

Kada je masa tela konstantna primenjuje se uobičajena jednačina za silu (osnovna jednačina dinamike), $<img decoding="async" src="https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/f7b202a8eaba4b424be52bcbaa043727b6ad9860" alt="{\displaystyle {\vec {F}}=m{\vec {a}}}" width="3504.5" height="1223.9">$ ). Na sreću ovaj slučaj je veoma uobičajen.

Kada je sistem u ravnoteži, tada je promena impulsa u jedinici vremena (sila koja deluje na sistem) jednaka 0.

$<img decoding="async" src="https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/86d827ca33afb0e3e263bccdab6d5d689adf5261" alt="{\displaystyle {\vec {F}}={\mathrm {d} {\vec {p}} \over \mathrm {d} t}}" width="3583.6" height="2443.8">$

= $<img decoding="async" src="https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/07dbf4b5f4107efdac2c14ad5bc1c2b08f4e4089" alt="{\displaystyle \ m{\vec {a}}}" width="1658" height="1008.6">$ = 0

Održanje impulsa

Princip održanja impulsa dat je tvrđenjem da se ukupan impuls svih tela u svemiru (ili impuls nekog izolovanog sistema) ne menja (konstantan je). Jedna od posledica ovoga je da centar mase bilo kog sistema tela uvek nastavlja da se kreće istom brzinom dok neka spoljašnja sila ne deluje na njega.

Održanje impulsa je posledica homogenosti prostora, odnosno činjenice da u prostoru ne postoje istaknute tačke, nego su sve tačke u prostoru ekvivalentne ili ravnopravne. Takođe važi i obrnuto. Odnosno, ako bi neko telo u nekoj tački prostora promenilo svoju brzinu (svoj impuls) bez uticaja spoljašnje sile, tada bi zaključili da je ta tačka po nečemu drugačija od drugih tačaka prostora, ili kraće rečeno, da je istaknuta tačka, što bi značilo da ovakav prostor nije homogen.

U nekom izolovanom sistemu (u kojem ne deluju spoljašnje sile) ukupan impuls je konstantan, što je u skladu sa Njutnovim zakonom inercije. Treći Njutnov zakon (zakon akcije i reakcije) koji tvrdi da su sile uzajamnog delovanja dva tela iste jačine i pravca, a suprotnog smera, takođe je u saglasnosti sa zakonom održanja impulsa.

Na primer, kada se ispali metak iz puške, čini se da je ukupan impuls ovog sistema porastao u odnosu na prethodno stanje. Međutim, impuls metka u jednom smeru jednak je po intenzitetu, ali suprotnog znaka, od impulsa puške koja se kreće u suprotnom smeru. Sabiranjem impulsa metka i impulsa puške na taj način dobijamo nulu, što je jednako takođe nultom impulsu koji je sistem puška-metak posedovao pre nego što je metak počeo da se kreće.

Održanje impulsa u sudarima

Impuls ima specijalno svojstvo da se u izolovanim sistemima održava čak i prilikom sudara tela u sistemu. S druge strane, kinetička energija sistema tela se ne održava, osim ako su sudari tela apsolutno elastični. Pošto se impuls održava njegov zakon održanja obično se i koristi da bi se izračunale (predvidele) brzine tela nakon sudara.

Uobičajeni problem u fizici koji zahteva korišćenje ove činjenice je sudar dva tela ili čestice. Pošto se impuls uvek održava suma impulsa čestica pre sudara mora da bude jednaka sumi impulsa posle sudara:

<img decoding="async" src="https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/afc4bb38b80a2809d0b4de547089224c15b5f015" alt="{\displaystyle m_{1}{\vec {v}}_{1,i}+m_{2}{\vec {v}}_{2,i}=m_{1}{\vec {v}}_{1,f}+m_{2}{\vec {v}}_{2,f}\,}" width="15170.9" height="1295.7">

(U ovoj jednačini korišćene su oznake: ” i ” (inicijalno ili početno) za brzine tela pre sudara i ” f ” (finalno ili krajnje) za brzine tela posle sudara. Isti način obeležavanja biće upotrebljen i u jednačinama koje slede)

Najčešće mi poznajemo impulse tela samo pre ili samo posle sudara, tako da je potrebno naći i one druge impulse (posle ili pre sudara). Ispravno rešenje ovog problema zahteva i poznavanje vrste sudara koji se odigrao. Postoje dve osnovne vrste sudara, pri čemu obe ove vrste konzervišu (održavaju) impuls, a to su:

Elastični sudari u kojima se održava kinetička energija i ukupan impuls tela pre i posle sudara
Neelastični sudari u kojima se ne održava kinetička energija, ali je ukupan impuls održan pre i posle sudara.

Elastični sudari

Sudar između dve bilijarske kugle je dobar primer za skoro potpuno elastični sudar. Osim što je impuls u ovome sudaru održan, i zbir kinetičkih energija kugli pre sudara mora biti jednak zbiru kinetičkih energija posle sudara:

<img decoding="async" src="https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/5ed4aa425e8dc8aa8f544ac4f03373da4186cee0" alt="{\displaystyle {\begin{matrix}{\frac {1}{2}}\end{matrix}}m_{1}v_{1,i}^{2}+{\begin{matrix}{\frac {1}{2}}\end{matrix}}m_{2}v_{2,i}^{2}={\begin{matrix}{\frac {1}{2}}\end{matrix}}m_{1}v_{1,f}^{2}+{\begin{matrix}{\frac {1}{2}}\end{matrix}}m_{2}v_{2,f}^{2}\,}" width="19238.5" height="1582.7">

Pošto je množilac 1/2 zajednički za sve članove zbira, on se može odbaciti (množenjem jednačine brojem 2).

Čeoni sudar u jednoj dimenziji

U slučaju čeonog sudara dve kugle konačne (posle sudara) brzine se nalaze prema:

<img decoding="async" src="https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/65707c65a0c3a4c756b74602535f18003f9d2d23" alt="{\displaystyle v_{1,f}=\left({\frac {m_{1}-m_{2}}{m_{1}+m_{2}}}\right)v_{1,i}+\left({\frac {2m_{2}}{m_{1}+m_{2}}}\right)v_{2,i}\,}" width="18785.4" height="2659.1">

<img decoding="async" src="https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/68e35a7db096b2ed2358fd2306381c38ca8cdf79" alt="{\displaystyle v_{2,f}=\left({\frac {2m_{1}}{m_{1}+m_{2}}}\right)v_{1,i}+\left({\frac {m_{2}-m_{1}}{m_{1}+m_{2}}}\right)v_{2,i}\,}" width="18785.4" height="2659.1">

Što se dalje može lako preurediti u

<img decoding="async" src="https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/4cec0c4889fba15b0e75144b1091ee611436fc26" alt="{\displaystyle m_{1,f}\cdot v_{1,f}+m_{2,f}\cdot v_{2,f}=m_{1,i}\cdot v_{1,i}+m_{2,i}\cdot v_{2,i}\,}" width="20035.3" height="1152.1">

Višedimenzionalni sudari

U slučajevima kada se tela sudaraju u više od jedne dimenzije, kao što su udari pod kosim uglom, brzine se razlažu na ortogonalne komponente, gde je jedna komponenta poprečna na ravan sudara, a druga komponenta ili komponente su u ravni sudara. Komponente brzina koje su u ravni sudara ostaju neizmenjene, dok se brzine poprečne na ravan sudara izračunavaju na isti način kao u jednodimenzionalnom slučaju.

Na primer, u dvodimenzionalnim sudarima, impuls može da se razloži na “x” i “y” komponentu. Tada vršimo proračune za svaku komponentu posebno, i kombinujemo ove rezultate da bi dobili ukupan “vektorski” rezultat. Intenzitet ovog vektora je konačni impuls izolovanog sistema.

Neelastični sudari

Primer neelastičnog sudara mogao bi da bude sudar dve grudve snega koje se sudare i “slepljene” nastave zajedno da se kreću posle toga. Sledeća jednačina opisuje održanje impulsa:

<img decoding="async" src="https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/b421e41c29bf43031832f06279b61310bd1c87fa" alt="{\displaystyle m_{1}{\vec {v}}_{1,i}+m_{2}{\vec {v}}_{2,i}=\left(m_{1}+m_{2}\right){\vec {v}}_{f}\,}" width="14019.6" height="1295.7">

Ovu jednačinu možemo dalje primeniti za izračunavanje nepoznatih veličina u problemima neelastičnih sudara ove ili slične vrste.

Moderne definicije impulsa

Impuls u relativističkoj mehanici

U relativističkoj mehanici impuls se definiše kao:

<img decoding="async" src="https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/923a84ce417fe2fc11b453f017e5c4d1470ae7d9" alt="{\displaystyle {\vec {p}}=\gamma m{\vec {v}}}" width="3871.2" height="1223.9">

gde

<img decoding="async" src="https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/37129e832c2c81b9f146dd22228d409bd099b295" alt="{\displaystyle m\,}" width="1045.2" height="721.6">

je masa mirovanja (invarijantna masa) pokretnih tela

<img decoding="async" src="https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/8b130ec5e5e9586833b7888f7cbe2433f1e295e3" alt="{\displaystyle \gamma ={\frac {1}{\sqrt {1-v^{2}/c^{2}}}}}" width="7288.8" height="2802.6">

je Lorencov faktor

<img decoding="async" src="https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/85820588abd7333ef4d0c56539cb31c20e730753" alt="{\displaystyle {\vec {v}}}" width="506.1" height="1008.6">

je relativna brzina tela u odnosu na posmatrača, i

c je brzina svetlosti

Iz ove formule sleduje da relativistički impuls postaje jednak njutnovskom (klasičnom) impulsu: $<img decoding="async" src="https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/b9ba72a9adf1628cf3cc08aa66ca2142dd27cc07" alt="{\displaystyle m{\vec {v}}}" width="1384.5" height="1008.6">$ pri malim-nerelativističkim brzinama (v/c -> 0).

Relativistički kvadrivektor (ili četvorovektor) impulsa izrasta iz invarijantnosti kvadrivektora na Lorencove translacije. Ovaj kvadrivektor spontano se pojavljuje u Grinovoj funkciji iz kvantne teorije polja. Kvadrivektor impulsa se definiše kao:

<img decoding="async" src="https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/2c5ba5e8669f76152892a0d88ea4c43475df39b8" alt="{\displaystyle \left({E \over c},p_{x},p_{y},p_{z}\right)}" width="6831.4" height="2659.1">

gde je

<img decoding="async" src="https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/d1de999e88ce2b9b1f5c7554edb222cffe724265" alt="{\displaystyle p_{x}\,}" width="1213.5" height="865.1">

je x komponenta relativističkog impulsa, a

<img decoding="async" src="https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/9123abddc2ec35f72035ec59f443c79ee052c9ef" alt="{\displaystyle E\,}" width="931.2" height="936.9">

je ukupna energija sistema:

<img decoding="async" src="https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/b5d503b5cdeafc60d08617014bc23fabdf9ec152" alt="{\displaystyle E=\gamma mc^{2}\;}" width="4685.7" height="1367.4">

“Dužina” ovog vektora je proizvod mase i brzine svetlosti, što je invarijantno u svim sistemima referencije:

<img decoding="async" src="https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/07ab01df0ba6eea27117f0c6c100e2464e6ad88b" alt="{\displaystyle (E/c)^{2}-p^{2}=(mc)^{2}\,}" width="9157.4" height="1367.4">

Impuls čestica bez mase (mirovanja)

Čestice bez mase (mirovanja) kao što je foton takođe nose impuls. Formula za njihov impuls je:

<img decoding="async" src="https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/adc6c90b509eceb31495f857538e3f7f08429b1f" alt="{\displaystyle p={\frac {h}{\lambda }}={\frac {E}{c}}}" width="5278.1" height="2372">

gde

h je Plankova konstanta

λ je talasna dužina fotona

E je energija koju foton nosi, i

c je brzina svetlosti

Generalizacija impulsa

Impuls predstavlja Neterino (Emi Neter) „naelektrisanje“ translacione invarijantnosti. U skladu s time, čak i fizičko polje, kao i druge stvari u fizici, mogu da poseduju impuls, a ne samo čestice. Međutim u zakrivljenom prostor-vremenu koje ne prelazi asimptotski u prostor Minkovskog, impuls uopšte nije ni definisan.

Impuls u kvantnoj mehanici

U kvantnoj mehanici, impuls se definiše kao operator koji deluje na talasnu funkciju. Hajzenbergov princip (relacija) neodređenosti definiše ograničenja u tome koliko tačno impuls i položaj posmatranog sistema mogu biti istovremeno određeni. U kvantnoj mehanici položaj i impuls su konjungovane promenjive.

Za pojedinačnu česticu, bez naelektrisanja i bez spina, operator impulsa može biti zapisan kao:

<img decoding="async" src="https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/038620308dd0cb73d2880bba9a68535f36a9cf0c" alt="{\displaystyle \mathbf {p} ={\hbar \over i}\nabla =-i\hbar \nabla }" width="7583.6" height="2300.3">

gde je $<img decoding="async" src="https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/a3d0e93b78c50237f9ea83d027e4ebbdaef354b2" alt="{\displaystyle \nabla }" width="833.5" height="936.9">$ operator gradijenta, a $<img decoding="async" src="https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/de68de3a92517953436c93b5a76461d49160cc41" alt="{\displaystyle \hbar }" width="562.5" height="936.9">$ je redukovana Plankova konstanta. Ovo je oblik operatora impulsa koji se najčešće susreće, mada on ne predstavlja i najopštiju formu.

Impuls u elektromagnetizmu

Kada se električno i/ili magnetsko polje kreće, ono nosi sa sobom i impuls. Prema tome, svetlost (vidljiva svetlost, UV zračenje, radio zračenje…), kao vrsta elektromagnetnih talasa takođe poseduje impuls. Zbog toga, čak i fotoni (čestice svetlosti) koji nemaju masu mirovanja, takođe poseduju impuls. Ovo ima za posledicu neke druge pojave kao što je na primer solarni vetar.

Impuls je u elektrodinamičkim sistemima konzervisan (on može unutar sistema da se pretvara iz impulsa polja u impuls čestica i obrnuto). Opis impulsa elektromagnetskog polja se postiže uvođenjem tzv. Energija-impuls tenzora, a njegova promena u vremenu pomoću Pointingovog vektora koji se integrira po određenoj zapremini. To je tenzorsko polje koje ima komponente koje odgovaraju gustini energije i gustini impulsa.

Definicija kanoničkog impulsa odgovara operatoru impulsa iz kvantne mehanike kada on intereaguje sa elektromagnetskim poljem, zasniva se na:

$<img decoding="async" src="https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/d5e7b72790f8fad43ea3a3868f2b8995982fc2c6" alt="{\displaystyle {\vec {P}}=m{\vec {v}}+q{\vec {A}}}" width="5918" height="1439.2">$ ,

Umesto uobičajenog

$<img decoding="async" src="https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/4e41e3b934ccee493856c6caceb07f9a14013b86" alt="{\displaystyle {\vec {p}}=m{\vec {v}}}" width="3327.7" height="1152.1">$ .

Gde je ${\displaystyle {\vec {A}}}<img decoding="async" src="https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/391292ffadc65b0cde3e96f23afcdb811619dd95" alt="{\displaystyle {\vec {A}}}" width="750.5" height="1295.7">$ elektromagnetski vektorski potencijal, ${\displaystyle m}<img decoding="async" src="https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/0a07d98bb302f3856cbabc47b2b9016692e3f7bc" alt="m" width="878.5" height="721.6">$ invarijantna masa naelektrisane čestice, ${\displaystyle {\vec {v}}}<img decoding="async" src="https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/85820588abd7333ef4d0c56539cb31c20e730753" alt="{\displaystyle {\vec {v}}}" width="506.1" height="1008.6">$ je brzina i ${\displaystyle q}<img decoding="async" src="https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/06809d64fa7c817ffc7e323f85997f783dbdf71d" alt="{\displaystyle q}" width="460.5" height="865.1">$ je naelektrisanje.

Figurativna upotreba

Često se u običnom govoru kaže dati ili dobiti “impuls”. Korišćenje ovakve terminologije implicira da je potrebno uložiti napor da bi se neki proces započeo, a da ga je kada jednom započne kasnije relativno lako održavati ga u toku.

Reference

Halliday, David, and Resnick, Robert (1970). Fundamentals of Physics,2nd ed. John Wiley & Sons.
Serway, Raymond; Jewett, John (2003). Physics for Scientists and Engineers (6 ed.). Brooks Cole. ISBN 978-0-534-40842-8.
Stenger, Victor J. (2000). Timeless Reality: Symmetry, Simplicity, and Multiple Universes. Prometheus Books. Chpt. 12 in particular.
Tipler, Paul (1998). Physics for Scientists and Engineers: Vol. 1: Mechanics, Oscillations and Waves, Thermodynamics (4th ed.). W. H. Freeman. ISBN 978-1-57259-492-0.

Izvor: Wikipedia

Fizika teorija zavjere, Pseudonauka, Špekulativne teorije

Šta je to pseudoznanost?

May 2, 2017 admin Leave a comment

Pseudoznanost

Pseudoznanost, djelatnost koja se pokušava predstaviti kao znanost oponašajući njene postupke, ali ne dostiže standarde kakvi se prakticiraju u legitimnim poljima koje pokušava oponašati. Pseudoznanost ne cijeni debate i kritike i rijetko pokazuje intelektualnu čvrstoću i istinski progres. Pseudoznanstvene teorije obično se ne slažu sa dobro zasnovanim prihvaćenim znanjem i njeni vlastiti nalazi rijetko, ako ikada, izdržavaju kritičko preispitivanje od strane kompetentnih kritičara.

Najčešće se radi o slabom poznavanju prave prirode pojava (“razlog iz neznanja”) i o popunjavanju praznina za koje suvremena znanost još nije uspjela naći valjane odgovore (“Bog je u pukotinama”) što sve najbolje sažima parafraza “pseudoznanost je djelatnost koja “nije čak ni pogrešna””.

Pseudoznanost je metoda za opravdavanje, obranu i očuvanje grešaka. Znanost i pseudoznanost imaju sasvim suprotan pristup u promatranju prirode. Pseudoznanost se ponekad zove i patološka znanost, mada bi se, kada bi trebalo, među njima mogla povući jasna granica.

Termin pseudoznanost uveden je najvjerojatnije 1843. kao kombinacija grčke riječi pseudo (lažni) i riječi znanost. Naziv ima negativnu konotaciju i zbog toga ga oni na koje se to odnosi odbacuju.

Simptomi patološke znanosti

Godine 1953. uveden pojam patološke znanosti da bi se obračunao sa istraživanjima koja se provode po znanstvenoj metodi, ali koja su iskrivljena osobnim predrasudama.

Patološku znanost najlakše je prepoznati po sljedećim simptomima:

Najveći efekt koji je opažen proizveden je agensom čiji se intenzitet jedva može detektirati, a veličina efekta je u osnovi neovisna od intenziteta uzroka.
Efekt je veličine koja je uvijek na granici detekcije ili je neophodan ogroman broj mjerenja zbog vrlo malog statističkog značaja rezultata.
Sugeriraju se teorije van paradigme polja.
Od kritike se brani obašnjenjima smišljenim u datom trenutku.
Odnos pobornika i kritičara prvo raste, a onda postepeno pada do zaborava.

Razlike u znanstvenom i pseudoznanstvenom pristupu

Pseudoznanost:

ravnodušna je prema činjenicama
“istraživanje” je neizbježno traljavo
počinje hipotezom – obično emocionalno privlačnom i spektakularno nevjerojatnom – i onda traži samo dokaze koji joj idu u prilog
ignorira dokaze koji joj proturiječe
ravnodušna je prema kriterijima valjanog dokaza
oslanja se na subjektivno potvrđivanje
više ovisi o proizvoljnim socijalnim konvencijama nego o nepromenljivim pravilima prirode
uvijek se može svesti na apsurd ako se provodi dosljedno do kraja
uvijek izbjegava podvrgnuće dosljednom preispitivanju
često proturiječi samoj sebi, čak i unutar vlastitih okvira
namjerno stvara zagonetke i kada ih nema, ispuštanjem kritičnih podataka i važnih detalja
ne napreduje
pokušava biti uvjerljiva retorikom, propagandom i izvrtanjem umjesto valjanim dokazima (kojih zapravo ni nema)
vodi raspravu iz neznanja, dakle, iz elementarne zablude
vodi raspravu iz navodnih izuzetaka, grješaka, anomalija, čudnih događaja i sumnjivih tvrdnji – umjesto iz dobro poznatih zakona prirode
oslanja se na lažne autoritete, emocije, osjećaje ili nepovjerenje u provjerene činjenice
iznosi neobične tvrdnje i fantastične teorije koje proturiječe svemu što je poznato o prirodi.
izmišlja vlastiti rječnik u kojem mnogi pojmovi nisu jasno definirani, a neki nisu definirani uopće
oslanja se na znanstvenu metodologiju istovremeno osporavajući njenu ispravnost

Razlike znanosti i pseudoznanosti

ZNANOST: Rezultati se objavljuju prvenstveno u znanstvenim časopisima koji se recenziraju od strane drugih eksperata i koji održavaju striktne standarde poštenja i točnosti.
PSEUDOZNANOST: Literatura je namijenjena širokim masama. Nema recenzije, nema provjere, nema nikakvih zahtjeva u pogledu točnosti i preciznosti.

ZNANOST: Zahtjevaju se plodonosni rezultati; pokusi moraju biti detaljno opisani tako da mogu biti ponovljeni ili popravljeni.
PSEUDOZNANOST: Ispitivanja, ako ih uopće ima, su uvijek maglovito opisana te je nemoguće utvrditi što je urađeno ili kako je to urađeno.

ZNANOST: Grješke se traže i detaljno ispituju jer pogrješne teorije često mogu dati ispravno predviđanje slučajno. Međutim, ispravna teorija ne pravi pogrješna predviđanja.
PSEUDOZNANOST: Greške se ignoriraju, opravdavaju, kriju, laže se o njima, odbacuju, objašnjavaju, racionaliziraju, zaboravljaju, ukratko izbjegavaju se po svaku cijenu. Tijekom vremena, sve se više saznaje o ispitivanom fizičkom procesu. Fizički proces se nikada ne ispituje niti traži. Tijekom vremena nema napretka i ništa konkretno ne može biti naučeno.

ZNANOST: Uvjerava privođenjem dokaza, argumentima zasnovanim na logičnom ili matematičkom razmatranju, najbolje što dostupni podaci dopuštaju. Kada novi dokaz proturiječi starim zamislima, one se napuštaju.
PSEUDOZNANOST: Uvjerava oslanjanjem na vjeru i vjerovanje. Pseudoznanost ima vrlo jak kvazi-religiozni karakter: pokušava preobratiti, a ne uvjeriti. Treba joj vjerovati usprkos činjenicama, a ne zahvaljujući njima. Prvobitna zamisao se nikada ne napušta, bez obzira na činjenice.

ZNANOST: Ne podržava i ne prodaje neprovjerene postupke i proizvode.
PSEUDOZNANOST: Najčešće glavni izvor prihoda je prodaja problematičnih proizvoda (knjige, natječaji, dijete, vitamini) i/ili pseudoznanstvene usluge (horoskopi, čitanje karaktera, duhovne poruke, proricanje sudbine).

Znakovi prepoznavanja pseudoznanosti

Date su neke karakteristične osobine za prepoznavanje pseudoznanosti:

Otkriće se daje na znanje direktno javnosti.
Pronalazač tvrdi da znanstvena hijerarhija pokušava spriječiti njegovo otkriće.
Znanstveni efekt je uvijek na samom pragu detekcije.
Dokazi za pronalazak su anegdotski.
Pronalazač opravdava vjerovanje zato što je ovo preživjelo stoljeća.
Pronalazač radi u izolaciji.
Pronalazač mora predložiti novi zakon prirode da objasni otkriće.

Izvor: Wikipedia

Pseudonauka, Špekulativne teorije

Šta je to ‘zakon privlačenja’?

May 2, 2017 admin Leave a comment

Zakon privlačenja

Zakon privlačenja je ime dato verovanju da fokusiranjem na pozitivne ili negativne misli možete doneti u Vaš život pozitivni ili negativni rezultat. Ovo verovanje se zasniva na ideji da su ljudi i njihove misli napravljeni od “čiste energije”, i verovanju da energija privlači energiju.

Sve što vidite, sve što Vas okružuje, jeste rezultat Vašeg svesnog uma u kombinaciji sa podsvesnim umom, gde ga Vaša podsvest manifestuju za Vas. To je zakon privlačenja na delu. Moć pozitivnog razmišljanja, kombinovanog sa duhovnim rastom koji daje moć Vašoj svesti i koja će omogućiti Vašoj podsvesti da manifestuje Vaše želje.

Istorija

Sve ono što Vam se u životu događa Vi privlačite u svoj život. Privlačite ga snagom slika u svom umu. Snagom onoga što mislite. Privlačite sve ono o čemu razmišljate. Najveći učitelji koji su ikada živeli rekli su nam da je zakon privlačnosti najmoćniji zakon Svemira.

Pesnici poput Viljema Šekspira, Roberta Brauninga i Viljema Blejka govore o tome u svojim pesmama. Muzičari poput Ludviga fon Betovena izražavaju tu spoznaju u svojoj muzici. Umetnici poput Leonarda da Vinčija prikazuju je u svojim slikama. Veliki mislioci kao što su Sokrat, Platon, Ralf Valdo Emerson, Pitagora, Frensis Bejkon, Isak Njutn, Johan Volfgang fon Gete i Viktor Igo zapisali su je u svojim delima i učenjima. Imena su im besmrtna, a njihov legendarni uticaj se oseća vekovima.

Religije poput hinduizma, hermetičkih tradicija, budizma, judaizma, hrišćanstva i islama, te civilizacije poput drevnih Vavilonaca i Egipćana prenele su taj zakon u svojim spisima i usmenom predanju. Mnogi su ga vekovima beležili u svim njegovim oblicima i možemo ga pronaći u drevnim zapisima. Zapisan je u kamenu 3000. godine pre Hrista. Iako su neki ljubomorno čuvali to znanje, uvek se moglo otkriti.

Taj je zakon nastao na početku vremena. Oduvek je postojao i uvek će postojati. Taj zakon određuje sveukupni poredak Svemira, svaki trenutak Vašeg života i svako pojedino iskustvo koje u životu doživite. Nije važno ko ste i gde živite. Svemoćni zakon privlačnosti oblikuje čitavo Vaše životno iskustvo, a to čini putem Vaših misli. Vi putem vlastitih misli prizivate zakon privlačnosti u delovanje.

Godine 1912. Čarls Hanel je zakon privlačnosti opisao kao “najveći i najtačniji zakon na kojem počiva čitav sistem stvaranja”.

Naučnici su dobro dokumentovali život drevnih Vavilonaca i njihov veliki napredak. Poznato je da su Vavilonci napravili jedno od sedam svetskih čuda, viseće vrtove Vavilona. Zahvaljujući svom razumevanju i primeni zakona Svemira postali su jedan od najbogatijih naroda u istoriji.

Prošlost, sadašnjost, budućnost

Bilo o čemu da razmišljamo, govorimo, zamišljamo ili posmatramo, mi jednostavno to tražimo.Zakon privlačenja očitava samo vibracije misli i osećanja i po njima se vodi, tako da dobijamo suštinu istih misli i osećanja. Ako se vraćate na prošlost, iz nje izvlačite samo dešavanja koja su u Vama izazvala dobre emocije. Takvo razmišljanje vezano za prošlost, znači da tražite jos takvih emocija, da trazite da Vam se dešavaju slične stvari koje će izazvati slične ili iste emocije u još većoj količini.

Ako razmišljate o sada, ako sagledavate situaciju u kojoj se nalazite, iz nje vadite samo stvari koje želite da zadržite i da ih dobijete još. Usresredite se na ono sto Vam se dopada, tada Vam uskoro dolazi to što tražite. Neka Vam fokus u sadašnjem trenutku bude samo na onome što Vam prija.

Ako zamišljate budućnost, vidite je onako kako bi voleli da Vam se desi. Osetite tu radost života kakvog želite. I tada ćete dobiti suštinu emocija koje izazivate Vašim mislima. Vizualizacijom, Vi stvarate slike željenih stanja, izazivate emocije u skladu sa slikama i tako vršite traženje. Zakon privlačenja će očitati Vašu vibraciju i doneti Vam njenu suštinu.

Posmatrači najčešće vide ono što jeste, i u dobrim vremenima oni imaju koristi a u lošijim vremenima imaju štete, jer samo proživljavaju ono što čuju i vide u svom okruženju. Bilo o čemu da pričate, Vi takođe tražite, jer reči su takođe misli, a one izazivaju osećanja a onda je to opet vibracija kojom se vodi zakon privlačenja.

U svim ovim situacijama, u svakom slučaju, to je traženje. Ovog trenutka bilo o čemu da razmišljate, bilo o čemu da govorite, čemu god poklanjate pažnju, Vi tražite, a emocije koje Vam se javljaju Vam pokazuju šta tražite, kakvo iskustvo. Jer smo mi ovde da bi imali što više iskustava, mi jesmo emocionalna bića, mi jesmo vibraciona bića i mi jesmo ti koji biraju šta žele da iskuse u ovoj fizičkoj realnosti. U svakoj vrsti traženja ono o čemu treba voditi računa su emocije koje imate. Zato šta god da radite, zastanite i pitajte sebe šta osećate.

Pozitivne i negativne vibracije

Pozitivne i negativne misli

Mnogi koji su upoznati sa funkcionisanjem zakona privlačenja,očekuju da se njima, nakon praktične upotrebe,nikad ništa negativno neće dešavati, da će živeti bez ikakvog problema.

Pogrešno je shvatanje da primenom zakona privlačenja više nikad niko neće imati ništa negativno u svom iskustvu. Jednostavni razlog za to je što su te negativnosti jako dobre i imaju svoju svrhu. Mi ih tretiramo kao negativnost, ali je istina da su one bitne za razvoj i napredak. One su u suštini samo raznolikost sa svrhom. Sve što postoji ima svrhu pa i negativnost.

Od pozitivnih do negativnih doživljaja veliki je spektar. Razlika je u stepenu ili količini. Ta raznolikost i taj stepen omogućavaju različite nivoe napredka i razvoja, različit tempo širenja. Svaka negativnost u nama pobuđuje neprijatan osećaj ali je i pokazatelj naše sklonosti. Svaki nedostatak je trenutni problem ali podstiče na traženje rešenja tog problema. Jednostavno sve ima svoju svrhu. Svako iskustvo ima svoju svrhu, kao i sve što postoji ima svoju svrhu. Cela ta svrha je razvoj, napredak, evolucija, širenje i život.

Zamislite da je sve idila, da je sve savršeno, da je sve idealno i da imate sve što postoji kao svoje, zamislite da su svi savršeni i da su svi isti. To bi značilo da bi život stao, da ne bi mogli napredovati, da nema širenja ni života. To bi bilo samouništenje. Kraj. Ali srećom, to nije tako. Naše negativnosti nam služe, daju nam širenje, daju nam izbor, daju nam razvoj. I ako shvatite da su nužne i neophodne, i da su Tvorčev način razvoja, i da nas navode na akciju i na kreativnost, i da nas guraju napred, onda Vam je jasno da samo mi, nesvesni nužnosti takve raznolikosti u našim životima i doživljavamo ih tako sa nerazumevanjem. Negativnosti nikad neće prestati da se dešavaju, ali tretman i odabir tih iskustava će pomoći našem kreiranju i životu. Tako da Vi možete birati lepe stvari, lepe doživljaje i pozitivno razmišljati čak i o negativnim stvarima, a kad to shvatite i kad pogledate sa druge pozicije ništa neće biti isto, nećete ih doživeti na tako težak način, već ćete posmatrati kao neophodnost i kao dobro, kao mogućnost izbora.

Dakle, pojava negativnosti služi razvoju. Ali Vi mozete najveći deo svog života posvetiti radosti i lepim doživljaljima sa što manje negativnih dešavanja, uz novo sagledavanje da je sve dobro i da je život lep, zabavan i dobar. Prihvatite ih i tretirajte na drugačiji nacin. Jer ovo je mnogo bolje nego što mi mislimo. Možete svesno upravljati životom koji će negativnosti samo ponekad u manjoj količini donositi u Vaš život i to samo toliko dok ne nađete svoju svrhu i otkrijete svoje sklonosti. Zakon privlačenja doneće Vam sve što tražite i ono što Vam je potrebno za napredak.

Tvorac svega,najveća inteligencija i najmoćnija sila, nikad ne bi dozvolila da se život ugasi i da nema razvoja i širenja, sem ako ne bi rešio da poništi sam sebe.

Svaki trenutak ste u nekom raspoloženju i imate neki osećaj. U ovom trenutku sada, raspoloženje ili osećaj koji imate Vas izaziva da emitujete ili šaljete negativnu ili pozitivnu vibraciju.

Zakon privlačenja reaguje na vibraciju koju nudite. Upravo sada, u ovom trenutku, raspoloženje koje šaljete u univerzum se vraća u istom tom obliku, davajući Vam još više toga. Na primer, kada se osoba probudi, ponedeljkom, prvi osećaj ujutru je mrzovolja ili slično negativno raspoloženje. I dok ona šalje ovu negativnu vibraciju, zakon privlačenja reaguje, odgovara na vibracije i daje osobi još više negativnog raspoloženja i negativnih situacija.(Zakon privlačenja uvek odgovara vašoj vibraciji, bila ona pozitivna ili negativna.). Dakle, ta osoba ustaje iz kreveta, kasni na posao, klijent otkazuje sastanak i ono što prvo pomisli ta osoba je “Bolje da sam ostao u krevetu!”. Ili, sa druge strane, prodavalac nekretnina je uzbuđen zbog velike prodaje koju je izdejstvovao, čime šalje pozitivne vibracije. Ubrzo nakon toga, dobija još jednu idealnu ponudu. U oba primera, glavni uzrok dešavanja je zakon privlačenja. On odvija i organizuje sve što treba da se desi da bi tim osoba vratio još više emocija koje šalje, naravno, bez obzira da li su one negativne ili pozitivne. Naučićete kako da postanete “namerni” pošiljalac Vaše vibracije, tako da možete promeniti rezultate koje ste dobijali i imati više onoga što želite a manje onoga što ne želite.

Negacije

“Pozitivne i negativne emocije ne mogu okupirati um u isto vreme. Jedna ili druga moraju dominirati. Vaša je odgovornost da se uverite da pozitivne emocije predstavljaju dominantan uticaj vašeg uma.” – Napoleon Hil^[3] Nije bitno da li mislite pozitivno ili negativno, oboje se može manifestovati. Na primer, ako ste stalno zabrinuti jer nemate dovoljno novca ili ste u dugovima, imaćete i dalje finansijskih problema. S druge strane, ukoliko se osećate zdravo i sretno, privućićete još više toga u svoj život. Većina ljudi ne obraća pažnju na svoje misli. Neprimećujući, privlače negativne ljude i situacije u svoj život. Uz pomoć zakona privlačenja možete privući dobre stvari u svoj život, ali isto tako i loše. Kada čovek nauči da kontroliše svoje misli, može kreirati život kakav je oduvek hteo živeti.

Imaginacija

Sve vibracije su u harmoniji i mi na to ne možemo nikako da utičemo, ali nas univerzum uvek dovodi u sklad sa vibracijama koje emitujemo. Svim tim vibracijama upravlja zakon privlačenja. On razvrstava vibracije tako što se slične vibracije približavaju, a različite odbijaju. Ne postoji ništa u fizičkom i nefizičkom svetu što nije vibracija i čime ne upravlja zakon privlačenja. Dobar primer je, ako prolazite pored čopora pasa lutalica i razmišljate da li će da Vas napasti, pas može osetiti da li ga se neko plaši ili ne. Ako je to istina, to je očigledan primer da ljudsko telo proizvodi vibracije određene frekvencije koje u ovom primeru životinje mogu da osete. Kao što ne moramo da znamo kako radi komjuter ili automobil da bismo ih koristili, tako ne moramo ni da znamo kako radi zakon privlačenja. Zato ako namerno počnemo da kontrolišemo svoje emocije bićemo u stanju da privučemo stvari sličnih vibracija.

Ipak, ovde postoji i mala prepreka. Naime, da bismo privukli stvari koje želimo u svoj život, nije dovoljno da samo pomislimo na to. Zamislite kakav bi to svet bio ako bi se sve želje automatski odmah ispunjavale. Samom željom se ne proizvodi vibracija koja je neophodna da privuče vibraciju na kojoj pulsira ta želja. Neophodno je da prvo ponudimo vibraciju i tek onda možemo da očekujemo ostvarenje. A kako ćemo da ponudimo vibraciju? Vrlo jednostavno. Tako što ćemo da zamislimo da nam se želja ostvarila. Imaćemo “viziju” ostvarenja želje, sa intenzivnim bojama i emocijama koje prate to stanje. Naš mozak nije u stanju da razlikuje stvarni događaj i intenzivno zamišljen događaj i zato će da počne da emituje vibraciju kao da nam se želja već ostvarila.

Vizuelizacija

Vizuelizacija nije neka posebna veština koju samo mali broj ljudi ima, svako ima sposobnost da vizualizuje. Jedna od interesantnih stvari o vizuelizaciji je da dvoje ljudi nikad neće zamisliti istu stvar na isti način. Na primer, ako hoću da formiram sliku kuće u mojoj glavi, ta kuća neće isto izgledati meni i nekome drugom zbog naših životnih događaja, sećanja, iskustva i samog načina na koji opažamo stvari. Za vizualizaciju sve što trebate da uradite je da stvorite sliku o tome šta želite da postignete, i da se osećate kao da već to i imate. Tako na primer, ako želite da smršate, možete sebe zamisliti u idealnoj težini a ne u procesu mršavljenja, jer bi sam taj proces time i odužili. Ako želite da postignete određeni finansijski cilj, možete zamisliti sebe kako proveravate bankovni račun i da je novac već na Vašem računu.

Primena zakona privlačenja

Svaki sekund se krećemo iz jednog paralelnog univerzuma u drugi, a od stanja našeg uma će zavisi kako će da izgleda univerzum u kojem ćemo da se nalazimo za 5,10,60 dana. Naravno, da bi ovladali ovom stvaralačkom, božanskom silom i da bi mogli da stvaramo upravo onako kako mi želimo, koliko god to veliko ili suludo bilo, potrebno je vreme i trud. Moramo da uložimo trud da postajemo svesniji svakog dana. Um je nešto najsuptilnije što koristimo svakog dana, mnogo je teže ovladati njime nego bilo čim. Ali ne treba da Vas plaši, jer je savršeno izvodljivo, samo je pitanje vremena i odlučnosti da se uspe. Nije na nama da razumemo sve. Postoji deo nas koji je veći od nas samih i koji najbolje zna kako stvari treba da se odigraju, na nama je jedino da odlučimo ŠTA želimo, a KAKO, prepustite “višoj sili”.

Priprema: Meditacija, samoposmatranje i život u sadašnjem trenutku. Prvi, osnovni i neophodni korak. Postati svestan svega što se dešava u nama i oko nas. Šta je tačno to što želimo i zašto želimo? Odakle ta želja i da li će nas to zaista učiniti srećnim? Da li je to naše najveće uzbuđenje ili je samo prolazni hir koji bi nam doneo više štete nego koristi? Potrebno je sesti i popričati sa samim sobom. Postati svestan svih ideja koje imamo, a koje će da štete procesu manifestovanja i raditi na tome da se promene, preformulišu. Na primer, ako želimo da stvorimo više novca u svojoj realnosti, a od malih nogu smo učeni nešto poput: novac je uzrok svog zla u svetu, mi novca nemamo, za novac je potrebno debelo da se namučimo, ne može pošten čovek da bude bogat, novac ne raste na drvetu i sl. Iako mi novac želimo, želja tu nije dovoljna ako u dubini duše mi držimo ova uverenja. Te misli izviru iz stanja nemaštine. Bogati ljudi veruju sve suprotno. Njihovo uverenje je nastalo zato što svuda oko sebe vide potvrdu da novca ima u izobilju. Dokaz je stvorio uverenje, a tajna je u tome da ovaj proces može da radi i obrnuto – da uverenje stvori dokaz. Jednostavna fizika: ako naterate žicu na gitari da vibrira – proizvešće se zvuk. Ako u telu gitare proizvedete zvuk koji je iste frekvencije kao zvuk koji proizvodi žica, žica će da vibrira. Teško je stvoriti uverenje koje ne odgovara okruženju. To je na neki način definicija ludosti i zato je potrebna masivna samokontrola i svesnost. Dajte sebi vremena i prostora da rastete u razumevanju samog sebe jer je ipak ovo intimni proces stvaranja sopstvenog života. Takođe, budite svesni svoje okoline i znakova koji mogu da posluže kao smernice ili inspiracija.
Vizualizacija: Ništa što vidite oko sebe nije došlo u postojanje i manifestaciju a da pre toga nije bilo u nečijem umu. Ako se nije rodilo prvo kao misao, nije moglo da postane materija. Jasno vidite šta zelite. Zamislite kao da je već onako kako želite da bude. Iskoristite maštu do kraja. Dodajte zvuke, mirise, osećaj dodira. Sada slede osećanja. Kako se osećamo sada kada to imamo? Kakav bi bio komentar ljudi u našoj okolini? Dodajmo i njihovo oduševljenje Vašoj magičnoj manifestaciji. Odvojite najmanje 5 minuta svakog dana da bi ste kreirali što potpuniji doživljaj u Vašoj glavi. Neka Vam to bude prva stvar pre nego što odete na spavanje i kada se probudite. Intenzitet, dužina i učestalost ovih maštarenja će da odredi koliko brzo će da se dešava.
Delovanje: Jednostavno nastaviti sa svojim svakodnevnim aktivnostima sa apsolutnom verom da želja može da se ostvari i da hoće, te da će viši um naći najbolji način kako i kada. To kada će svakako da zavisi od razlike između naše sadašnje realnosti i te koju smo zamislili, ali svakako je moguće mnogo brže nego što zamišljamo, ali samo ako dozvolimo. Zato mislim da nije dobro postavljati bilo kakve vremenske odredbe, čak ni one optimističke. Verovatno će da Vam se desi da Vas posle nekoliko dana ideja pogodi kao grom. Nemojte da oklevate da delujete. Iako se možda nije dogodilo baš ono što ste očekivali i ne izgleda da Vam stvari idu u korist, budite sigurni da je promena napravljena i da ste za korak bliži.
Istrajnost: Moramo biti odlučni u svojoj nameri i ne odustajati dokle god se ne ostvari! Držati uverenje da će se ostvariti i ne tražiti potvrdu iz spoljašnjeg sveta da li je efikasno ili nije. Odbacite sve predrasude o tome šta treba da se dogodi i prepustite se misteriji. Iako univerzum ne zna razliku između onoga što mi smatramo velikim i malim, predlažem da počnete sa “malim” stvarima, sa nečim u šta možete da poverujete da će se ostvariti i što je u Vašem umu donekle “realno” da se dogodi. To će stvoriti lavinu pozitivnih emocija i samopouzdanja koje možete iskoristiti kao pogon da stvarate sve veće i veće stvari.
Osmeh: Zapamtite, ovaj proces bi trebao da bude prijatan. Ako osećate nelagodu, nešto nije u redu. Nešto škripi i Vi morate da se vratite na korak 1. da to sredite. Život je ipak samo igra, samo slikanje po platnu, a magija počinje kada shvatite da ste VI slikar! Zato se opustite, uživajte u trenutku, kultivišite i širite pozitivna osećanja i osmehe svakog dana i ne brinite o ishodu ovog Vašeg “vestičarstva”. Morate biti svesni da stvarate promenu. A to znači da stvari neće biti iste. Ako osetite želju za radikalnom promenom (npr. selidba, razvod i sl.), nemojte tražiti izgovore da to ne uradite! Sve je to proces stvaranja Vašeg idealnog života i znajte da Vas čudesne stvari očekuju posle velike odluke ako se vodite njom. Moramo shvatiti da je sve prolazno, da je jedino promena stalna. Ako se vežemo za stvari koje više ne služe svrsi, tu gubimo sebe. A to je jedini greh koji postoji – ići protiv sebe.

Izreke poznatih ljudi

“Vi kreirate sopstveni univerzum u svakom trenutku.”- Winston Churchill
“Sve što smo je rezultat onoga o čemu smo mislili.”- Buddha
“Ne bih znao da kažem kakva je ovo sila. Znam samo da postoji.”- Alexander Graham Bell
“Mašta je sve. To je pregled budućih životnih dešavanja.”- Albert Einstein
“Šta god um čoveka može zamisliti, to može da se postigne.”- W. Clement Stone
“Budite zahvalni za ono što imate. Na kraju ćete imati više. Ako se koncentrišete na ono što nemate, nikada necćete imati dovoljno.”- Oprah Winfrey
“Da bi bilo šta uneli u svoj život, zamislite da je već tu.”- Richard Bach
“Kada uradiš nešto čega se najviše bojiš, možeš uraditi sve.”- Napoleon Bonaparte
“Dobijamo tačno ono šta smo očekivali da ćemo dobiti”- Nikola Tesla
“Tvoje misli tu arhitekta tvoje sudbine.”- Nostradamus

Reference

Čarls Hanel, knjiga „Ključ uspeha“
Viseći vrtovi iz Vavilona, čiji je tvorac Nabukodonosor II, oko 8. veka p. n. e.
Napoleon Hil, knjiga “Misli i obogati se”

Izvor: Wikipedia

Fizika "nemogućeg", Metafizika, Pseudonauka, Psihofizika, Sociofizika, Špekulativne teorije

Šta kaže fizika o ‘zakonu privlačenja’ ili ‘karmi’?

May 2, 2017 admin Leave a comment

Šta je ‘to zakon privlačenja’, a šta je ‘karma’?

‘Zakon privlačenja je ime dato verovanju da fokusiranjem na pozitivne ili negativne misli možete doneti u Vaš život pozitivni ili negativni rezultat. Ovo verovanje se zasniva na ideji da su ljudi i njihove misli napravljeni od “čiste energije”, i verovanju da energija privlači energiju. Sve što vidite, sve što Vas okružuje, jeste rezultat Vašeg svesnog uma u kombinaciji sa podsvesnim umom, gde ga Vaša podsvest manifestuju za Vas. To je zakon privlačenja na delu. Moć pozitivnog razmišljanja, kombinovanog sa duhovnim rastom koji daje moć Vašoj svesti i koja će omogućiti Vašoj podsvesti da manifestuje Vaše želje.’

Sličan pojam je i pojam karme:

‘Karma (sanskrit: कर्म – radnja, djelo ili čin) se odnosi na načelo uzročnosti gdje namjera i djelovanje pojedinca imaju utjecaj na budućnost tog pojedinca. Dobra namjera i dobro djelo će stvoriti dobru karmu i sretnu budućnost, dok će loše namjere i djela pokrenuti lošu karmu i buduću patnju.’

To je zakon koji bi spadao više u oblast pseudonauke, a pseudonauka nije precizna nauka, već se zasniva više na mišljenju i željama nekih ljudi. To pak ne znači nužno da nije barem nekad ispravna ili da barem nekad neće pogoditi pravu istinu ili pomoći nam da znamo šta će se desiti, već pseudonauka nam ne daje tu sigurnost koju nam daje nauka, fizika. Nauka je ono šta 100 % znamo, a pseudonauka je ono šta nagađamo, a tvrdimo da 100 % znamo.

Da li fizika podržaje zakon privlačenja?

Dijelimično da, ali ne u potpunosti i ne uvijek. Ukoliko bi mi živjeli u potpuno zatvorenom i izolovanom sistemu (Svemiru) onda bi zakon privlačenja na neki način morao da važi. Međutim mi ne živimo u potpunosti zatvorenom i izolovanom Svemiru već je pokazano da se Svemir širi i da sva energija koju uložimo ima gde i da ode. Naravno, mi smo suviše mali i ništavni da bi uticali na ogroman prostrani Svemir, već je za nas najbitnije kako i šta se dešava ovdje na Zemlji, a sama Zemlja je u biti zatvoreniji sistem nego Svemir. Ograničeni smo atmosferom i udaljenim zvijezdama i planetama, nekako smo izolovani od vanjskih utjecaja, osim onih koji dolaze sa Sunca.

Neki od mogućih razloga gdje fizika podržaje zakon privlačenja onoliko koliko mi živimo u zatvorenom i izolovanom sistemu (Svemiru) su:

Treći Njutnov zakon kaže da svaka akcija proizvodi reakciju i da su sile akcije i reakcije istog pravca, a suprotnog smjera.
Zakon održanja energije kaže da je energija u zatvorenom sistemu očuvana, odnosno da svaka promjena izaziva drugu promjenu, pa promjena naših misli može izazvati promjenu stvari oko nas, ako djelujemo u skladu s našim mislima.
Zakona održanja impulsa u zatvorenom sistemu kaže da kad god promijenite brzinu, mijenja se proizvod mase i brzine, odnosno ako promijenite masu, npr. otvorite balon da iz njega zrak izađe, odnosno masa zraka, promijeniti će se brzina balona. Na tom principu rade rakete, na jednu stranu izlazi masa, a na drugu stranu se balon ili raketa kreću i tako ukupan impuls (proizvod mase i brzine ostaje isti). Ovo važi sve u idealizovano zatvorenom sistemu. Pogledajte lansiranje rakete i primjetite da što se više iza masa odbacuje, to više raketa ide naprijed. Tako isto jedino odbacivanjem negativnih misli možemo ići naprijed.

4. Otkrića iz kvantne mehanike koja ukazuju na to da se stvari i pojave ponašaju na razne načine u zavisnosti od tog da li ih posmatramo ili ne. Mi posmatrajući ili na određeni način posmatrajući možemo utijecati na stvar koju opažamo. Zbog tog je važno birati naše misli i fokusirati se na ono šta želimo, a ne na ono šta ne želimo pa makar i loše mislili o tome. Neko ko nešto ne želi i stalno priča i misli o tome, nekako si to doziva, a da to ignoriše i da se fokusira na ono šta želi, to bi si doveo u život. Npr. u igri pikada ako se fokusiramo i mislimo kako ćemo promašiti, onda je vjerojatno da ćemo biti dekoncentrisani i promašiti:

Dakle, zakon privlačenja nije za odbaciti, ali nije ni da ga se držimo kao da je u potpunosti tačan. Nije tačan iz razloga što ima jasna svoja ograničenja. Npr. ne može prekršiti ostale zakone fizike, odnosno koliko god se mi fokusirali na nešto, nikad nećemo postići da se nešto u potpunosti nadprirodno nefizikalno desi.

Kao primjer možemo uzeti to da niko još nikad nije postigao mislima da može da leti i da ima krila, ali su ljudi na kraju krajeva zakonom pozitivnog mišljenja postigli da su napravili avione s kojima ljudi danas mogu da lete! Zamislite da su oni koji su prvi izmislili i napravili avione mislili da avion nikad neće da poleti i da ljudi nikad neće moći letjeti. Tad oni ne bi ni radili na konstrukciji aviona i zbog tog istog razloga aviona nikad ne bi ni bilo, pa bi si fokusirajući se na negativno, stvorili nešto negativno, a ovako je bilo obrnuto iako ne u nekom nadprirodnom obliku, već u potpunosti prirodnom fizikalnom obliku.

Braća Wright su napravili prvi avion:

Nakon njihovog uspjeha danas imamo savremene avione koji mogu da povezu stotine putnika:

Dakle, ako želite da letite, morate prvo poletjeti u mislima, ali ako želite da se nešto nadprirodno desi, onda nastavite sanjati.

Šta vi mislite o zakonu privlačenja? Kakva su vaša iskustva? Ja još jednom da ponovim ne podržajem u potpunosti ovaj “zakon”, ali on ima svoje mjesto ako se na pravi način shvati i primjenjuje.

Pogledajte video o ovom zakonu i komentarišite šta mislite:

https://www.youtube.com/watch?v=MVMnik4kqaQ

Akustika

Šta je to zvučni zid?

May 2, 2017 admin Leave a comment

Zvučni zid

Brzine:
1. podzvučna brzina,
2. Ma = 1 mah,
3. nadzvučna brzina,
4. zvučni zid.

Northrop F/A-18 probija zvučni zid.

svibanj 2006.

Zvučni udar kojeg proizvodi zrakoplov pri brzini od M = 2,92 (dakle, 2,92 brzine zuka), izračunat iz kuta stožca od 20°. Promatrač čuje udar kada ga dosegne rub stožca udarnog vala kojeg proizvodi zrakoplov.

Zvučni zid je aerodinamička pojava koja nastaje pri dosezanju brzine zvuka neke letjelice ili drugoga objekta. Premda se zrak pri malim brzinama strujanja smatra nestišljivim fluidom, pri većim brzinama postaje stišljiv. Tako zrakoplov u letu stvara poremećaj tlaka okolnoga zraka, koji se pri manjim brzinama strujanja nalazi neznatno ispred zrakoplova. Kada zrakoplov dosegne brzinu zvuka (ovisno o temperaturi, od 1 152 do 1 224 km/h), stvara se poremećaj tlaka neposredno pred zrakoplovom, otpor sredstva znatno poraste, pa nastaju udarni valovi, koje promatrači na tlu doživljavaju kao prasak (takozvano probijanje zvučnoga zida). Razvojem zrakoplovâ vršne su se brzine približavale brzini zvuka, pa je postao očit razoran utjecaj udarnih valova, jer su neki zrakoplovi bili znatno oštećeni pri letu u tom području brzina. Zbog toga se dugo vjerovalo da zrakoplov ne može nadmašiti brzinu zvuka. Ipak su nakon Drugog svjetskog rata američki inženjeri, primjenjujući rezultate njemačkih istraživanja, konstruirali raketni zrakoplov X-1, kojim je 1947. pilot Chuck Yeager prvi probio zvučni zid, a poslije su i neki putnički zrakoplovi (na primjer francuski Concorde te ruski Tupoljev Tu-144) letjeli brzinom većom od brzine zvuka. Iz tog razloga kod današnjih zrakoplova brzina se izražava Machovim brojem. Machov broj je omjer između brzine zrakoplova i brzine zvuka. Tako na primjer zrakoplov ima Machov broj 1 ako može postići brzinu zvuka, a Machov broj 2 ako može postići dvaput veću brzinu od brzine zvuka. Prasak koji promatrači čuju kada u ǌihovoj blizini prođe zrakoplov ili drugo vozilo nije povezan s tim trenukom, već se prasak čuje i kada vozilo odnosno zrakoplov putuje bilo kojom većom brzinom od brzine zvuka.

Objašnjenje

Zvuk ustvari predstavlja slijedno zgušnjavanje i prorjeđivanje medija – u ovom slučaju zraka. Brzina prostiranja zvuka je različita ovisno od medija, a za zrak se uzima da iznosi 341 m/s ili 1227,6 km/h u uvjetima međunarodne standardne atmosfere. Zrakoplov tijekom kretanja kroz zrak izaziva poremećaje kontinuiteta zraka to jest formira zračne valove slično onome što čini brod kada plovi. Dolazi do promjene tlaka zraka to jest do titranja čestica zraka u pravcu širenja vala, a brzina poremećaja jednaka je brzini zvuka.

Sa povećanjem brzine leta zrakoplova povećava se amplituda zvučnih valova to jest dolazi do povećanja tlaka zraka na isturenim dijelovima zrakoplova. Što je zrakoplov bliži brzini zvuka to se poremećaj tlaka zraka približava zrakoplovu tako da se ne stigne proširiti ispred i obavijestiti čestice zraka o nailasku poremećaja. Molekule neobaviještenog zraka nalijeću na aeroprofil zrakoplova slijedeći njegov oblik što ima za posljedicu povećanje tlaka, gustoće i temperature zraka u vrlo kratkom vremenskom razdoblju. Prilikom prelaska na nadzvučnu brzinu leta zrak na pojedinim dijelovima zrakoplova, obično kabina pilota i spoj krila i trupa, stvara zračne valove koji putuju ispred zrakoplova to jest točke probijanja brzine zvuka. Ispred zrakoplova se formira prepreka sastavljena od valova malog poremećaja koju nazivamo zvučnim zidom.U trenutku prelaska brzine zvuka dešava se skokovita i vremenski kratka promjena parametara zraka te poremećaj zraka prelazi iza zrakoplova. Tijekom leta nadzvučnim brzinama zrakoplov neprekidno oblikuje zvučne valove koji se šire duž njegove putanje. Slikovito rečeno to izgleda slično situaciji kada iz automobila u pokretu ispuštamo predmete koji nastavljaju padati ka tlu. Gledano iz pilotske kabine zvučni zid se kreće iza zrakoplova i simetrično se širi u zračnom prostoru (Mahov konus). Međutim, kada pilot izvodi zrakoplovom manevar, oštri zaokret ili naglo popinjanje, zvučni zid će putovati ka tlu ispred zrakoplova.

Zvuk koji možemo čuti na tlu (često u govoru također nazivan probijanje zvučnog zida) to jest iznenadni prasak (pucanj) zračnih valova koji su nastali na dijelovima zrakoplova prilikom prelaska na nadzvučne brzine. U stvari možemo čuti dva praska: prvi je u trenutku prelaska sa podzvučne na nadzvučnu brzinu, a drugi prilikom povratka sa nadzvučne na podzvučnu brzinu. Promjena tlaka zraka prouzročena zvučnim zidom je zanemarljive veličine što je otprilike jednako tlaku koji bi iskusili ako bi nas lift spustio za dva ili tri kata brže nego obično. Upravo promjena magnitude vršnog tlaka opisuje pojam zvučnog zida.

Postoje dva tipa praska (buke) koju možemo čuti, N-zvučni valovi i U-zvučni valovi. Zvučni valovi N-tipa se stvaraju u stabilnim uvjetima leta kada zračni val ima oblik sličan onome koje ima slovo N. U takvoj vrsti valova najveći vršni nadtlak je na prednjoj strani da bi se smanjivao ka krajevima i postepeno prešao u normalno područje tlaka zraka. Valovi U-oblika nastaju u manevrima zrakoplova i imaju oblik slova U pri čemu je veličina vršnog nadtlaka zraka veća u usporedbi sa N-valovima. Borbeni piloti moraju u miru uvježbavati letenje nadzvučnim brzinama kako bi u ratu bili uspješni.

Pogledajte video koji prikazuje probijanja zvučnog zida:

Izvori

zvučni zid, “Hrvatska enciklopedija”, Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2016.

Astrofizika, Astronomija, Fizika i politika, Fizika teorija zavjere, Paradoksi u fizici, Špekulativne teorije

Šta je to Fermijev paradoks?

May 2, 2017 admin Leave a comment

Fermijev paradoks

Fermijevim paradoksom se naziva suprotnost između procenjene visoke verovatnoće postojanja vanzemaljskih civilizacija i nedostatka dokaza o kontaktu sa takvim civilizacijama.

Starost svemira i veliki broj zvezda nagoveštava da bi vanzemaljski život trebalo da bude uobičajena pojava. Razmatrajući ovo pitanje sa kolegama, fizičar Enriko Fermi je 1950. godine navodno upitao: „Gde su?“ (engl. “Where are they?”). Fermi je zapitao zašto ne postoje dokazi u vidu sondi, svemirskih letelica i radio talasa, ako u Mlečnom putu postoji obilje naprednih vanzemaljskih civilizacija.

Mogući odgovori na Fermijev paradoks su da vanzemaljske civilizacije postoje i da čovečanstvo nije svesno toga ili da vanzemaljske civilizacije ne postoje ili da su toliko retke, da čovečanstvo nikada neće uspostaviti kontakt sa njima.

Danas postoje mnoge naučne teorije o vanzemaljskom životu i civilizacijama, i pritom je Fermijev paradoks značajna teorijska osnova.

Osnove paradoksa

Veličina i starost svemira ukazuju na postojanje brojnih vanzemaljskih civilizacija. Međutim, ovo je nelogično budući da nema dokaza koji to potvrđuju.

Na ovo slede tri moguća odgovora:

početna izjava je netačna i vanzemaljska inteligencija je mnogo ređi fenomen nego što se pretpostavlja
naša trenutna posmatranja nisu dovoljno dobra i zato još uvek nismo otkrili druge civilizacije
naše metode su pogrešne

Prva tačka paradoksa: argument veličine je „funkcija čistih brojevnih vrednosti“. Veruje se da postoji oko 250 milijardi zvezda samo u našoj galaksiji i oko 7h10²² u vidljivom svemiru. Čak i ako se život pojavi na veoma malom broju planeta oko ovih zvezda, onda bi trebalo da postoji veliki broj civilizacija u samom Mlečnom putu. Ovaj argumenat uzima u obzir princip da Zemlja nije ni u kom slučaju posebna već sasvim uobičajena planeta koja podleže prirodnim zakonima kao i bilo koja druga planeta u svemiru. Da bi se dobio neki približan broj koristi se tzv. Drejkova jednačina, ali su parametri u ovoj jednačini sporni.

Druga tačka paradoksa se takođe svodi na igru brojevima. Ako se uzme u obzir mali broj mogućih vanzemaljskih civilizacija i pretpostavi da inteligentna bića imaju tendenciju da kolonizuju nove svetove, onda se veruje da bi napredne civilizacije kolonizovale prvo okolne planete, a zatim planetarne sisteme. Pošto nema dokaza na Zemlji ili bilo gde drugde o takvim aktivnostima u (kako se veruje) 13 milijardi godina starom svemiru, znači da je vanzemaljska inteligencija veoma retka ili da su naše pretpostavke o ponašanju inteligentnih bića pogrešne.

Nekoliko autora je pokušalo da proceni vreme potrebno da jedna civilizacija kolonizuje galaksiju. Ako se uzme u obzir da je ovo eksponencijalno progresivan proces, procene se kreću oko 5 do 50 miliona godina, što je veoma malo vremena imajući u vidu starost svemira. Iako bi kolonizacija bila teško izvodljiva ili nepoželjna (nezavisno da li je moguće putovati brže od svetlosti ili ne), još uvek je moguća želja ovih civilizacija da istraže svemir, te bi tom prilikom slali svoje letelice i instrumente bez posade. Međutim, nema dokaza da se takvo nešto ikada desilo.

Na problem Fermijevog paradoksa postoje i drugi mogući odgovori, koji su detaljno prodiskutovani na sajtu SETI instituta (Institut za potragu za vanzemaljskom inteligencijom).

Drejkova jednačina

Usko povezana sa Fermijevim paradoksom je Drejkova jednačina koju je 1960. formulisao Frenk Drejk, američki astrofizičar i osnivač SETI-ja. Drejk je pokušao da kvantifikuje veličine koje utiču na broj civilizacija sposobnih za komunikaciju, i ustanovi koji sve faktori utiču na njihovu brojnost. Opšti oblik Drejkove jednačine glasi:

Gde su:

N – broj civilizacija u našoj galaksiji sa kojima bismo mogli da komuniciramo
R – prosečna brzina nastanka zvezda u Kumovoj slami
f_p – udeo zvezda koje imaju planetarni sistem
n_e – prosečan broj planeta na kojima je moguće da se razvije život
f_l – udeo planeta na koji se život zaista i razvije
f_i – udeo planeta sa razvijenim životom na kojima se razvije inteligentan život
f_c – udeo civilizacija sposobnih da ostvare međuzvezdanu komunikaciju
L – očekivani vremenski period tokom kojeg civilizacija emituje signale u svemir (odnosno tokom kog ju je moguće otkriti)

Drejk je zajedno sa svojim kolegama 1961. dao sledeće brojeve za vrednosti njegove jednačine:

R = 10 godišnje (svake godine nastane 10 zvezda)
f_p = 0,5 (pola od ukupnog broja zvezda ima planetarni sistem)
n_e = 2 (u svakom planetarnom sistemu biće po 2 planete na kojima je moguć život)
f_l = 1 (100% – na svakoj takvoj planeti će se razviti život)
f_i = 0,01 (1% planeta na kojima postoji život će iznedriti inteligentne oblike)
f_c = 0,01 (1% inteligencija je u stanju da ostvari međuzvezdanu komunikaciju)
L = 10.000 godina (prosečni životni vek civilizacije sposobne za komunikaciju)

Iz ovih vrednosti parametara sledi da u svakom trenutku postoji 10 civilizacija sposobnih da ostvare kontakt sa drugim civilizacijama.

Vrednost za R je data na osnovu empirijskih podataka, vrednost za f_p je manje sigurna dok su ostale vrednosti potpuno spekulativne. Zato je i sam Drejk smatrao da njegova jednačina ne može da razreši Fermijev paradoks, već samo da kvantifikuje naše neznanje.

Reference

Shostak, Seth (25. oktobar 2001). „”Our Galaxy Should Be Teeming With Civilizations, But Where Are They?””. Space.com. Space.com. Arhivirano iz originala na datum 7. 11. 2001. Pristupljeno April 08 2006.

Fizika "nemogućeg", Metafizika, Primjenjena fizika, Pseudonauka, Psihofizika, Sociofizika, Špekulativne teorije

Šta kaže fizika o 'zakonu privlačenja' ili 'karmi'?

May 2, 2017 admin Leave a comment

Šta je ‘to zakon privlačenja’, a šta je ‘karma’?

Sličan pojam je i pojam karme:

Da li fizika podržaje zakon privlačenja?

Neki od mogućih razloga gdje fizika podržaje zakon privlačenja onoliko koliko mi živimo u zatvorenom i izolovanom sistemu (Svemiru) su:

Treći Njutnov zakon kaže da svaka akcija proizvodi reakciju i da su sile akcije i reakcije istog pravca, a suprotnog smjera.
Zakon održanja energije kaže da je energija u zatvorenom sistemu očuvana, odnosno da svaka promjena izaziva drugu promjenu, pa promjena naših misli može izazvati promjenu stvari oko nas, ako djelujemo u skladu s našim mislima.
Zakona održanja impulsa u zatvorenom sistemu kaže da kad god promijenite brzinu, mijenja se proizvod mase i brzine, odnosno ako promijenite masu, npr. otvorite balon da iz njega zrak izađe, odnosno masa zraka, promijeniti će se brzina balona. Na tom principu rade rakete, na jednu stranu izlazi masa, a na drugu stranu se balon ili raketa kreću i tako ukupan impuls (proizvod mase i brzine ostaje isti). Ovo važi sve u idealizovano zatvorenom sistemu. Pogledajte lansiranje rakete i primjetite da što se više iza masa odbacuje, to više raketa ide naprijed. Tako isto jedino odbacivanjem negativnih misli možemo ići naprijed.

Braća Wright su napravili prvi avion:

Nakon njihovog uspjeha danas imamo savremene avione koji mogu da povezu stotine putnika:

Dakle, ako želite da letite, morate prvo poletjeti u mislima, ali ako želite da se nešto nadprirodno desi, onda nastavite sanjati.

Pogledajte video o ovom zakonu i komentarišite šta mislite:

https://www.youtube.com/watch?v=MVMnik4kqaQ

Pseudonauka, Špekulativne teorije

Šta je to 'zakon privlačenja'?

May 2, 2017 admin Leave a comment

Zakon privlačenja

Istorija

Godine 1912. Čarls Hanel je zakon privlačnosti opisao kao “najveći i najtačniji zakon na kojem počiva čitav sistem stvaranja”.

Prošlost, sadašnjost, budućnost

Pozitivne i negativne vibracije

Pozitivne i negativne misli

Mnogi koji su upoznati sa funkcionisanjem zakona privlačenja,očekuju da se njima, nakon praktične upotrebe,nikad ništa negativno neće dešavati, da će živeti bez ikakvog problema.

Tvorac svega,najveća inteligencija i najmoćnija sila, nikad ne bi dozvolila da se život ugasi i da nema razvoja i širenja, sem ako ne bi rešio da poništi sam sebe.

Svaki trenutak ste u nekom raspoloženju i imate neki osećaj. U ovom trenutku sada, raspoloženje ili osećaj koji imate Vas izaziva da emitujete ili šaljete negativnu ili pozitivnu vibraciju.

Negacije

Imaginacija

Vizuelizacija

Primena zakona privlačenja

Priprema: Meditacija, samoposmatranje i život u sadašnjem trenutku. Prvi, osnovni i neophodni korak. Postati svestan svega što se dešava u nama i oko nas. Šta je tačno to što želimo i zašto želimo? Odakle ta želja i da li će nas to zaista učiniti srećnim? Da li je to naše najveće uzbuđenje ili je samo prolazni hir koji bi nam doneo više štete nego koristi? Potrebno je sesti i popričati sa samim sobom. Postati svestan svih ideja koje imamo, a koje će da štete procesu manifestovanja i raditi na tome da se promene, preformulišu. Na primer, ako želimo da stvorimo više novca u svojoj realnosti, a od malih nogu smo učeni nešto poput: novac je uzrok svog zla u svetu, mi novca nemamo, za novac je potrebno debelo da se namučimo, ne može pošten čovek da bude bogat, novac ne raste na drvetu i sl. Iako mi novac želimo, želja tu nije dovoljna ako u dubini duše mi držimo ova uverenja. Te misli izviru iz stanja nemaštine. Bogati ljudi veruju sve suprotno. Njihovo uverenje je nastalo zato što svuda oko sebe vide potvrdu da novca ima u izobilju. Dokaz je stvorio uverenje, a tajna je u tome da ovaj proces može da radi i obrnuto – da uverenje stvori dokaz. Jednostavna fizika: ako naterate žicu na gitari da vibrira – proizvešće se zvuk. Ako u telu gitare proizvedete zvuk koji je iste frekvencije kao zvuk koji proizvodi žica, žica će da vibrira. Teško je stvoriti uverenje koje ne odgovara okruženju. To je na neki način definicija ludosti i zato je potrebna masivna samokontrola i svesnost. Dajte sebi vremena i prostora da rastete u razumevanju samog sebe jer je ipak ovo intimni proces stvaranja sopstvenog života. Takođe, budite svesni svoje okoline i znakova koji mogu da posluže kao smernice ili inspiracija.
Vizualizacija: Ništa što vidite oko sebe nije došlo u postojanje i manifestaciju a da pre toga nije bilo u nečijem umu. Ako se nije rodilo prvo kao misao, nije moglo da postane materija. Jasno vidite šta zelite. Zamislite kao da je već onako kako želite da bude. Iskoristite maštu do kraja. Dodajte zvuke, mirise, osećaj dodira. Sada slede osećanja. Kako se osećamo sada kada to imamo? Kakav bi bio komentar ljudi u našoj okolini? Dodajmo i njihovo oduševljenje Vašoj magičnoj manifestaciji. Odvojite najmanje 5 minuta svakog dana da bi ste kreirali što potpuniji doživljaj u Vašoj glavi. Neka Vam to bude prva stvar pre nego što odete na spavanje i kada se probudite. Intenzitet, dužina i učestalost ovih maštarenja će da odredi koliko brzo će da se dešava.
Delovanje: Jednostavno nastaviti sa svojim svakodnevnim aktivnostima sa apsolutnom verom da želja može da se ostvari i da hoće, te da će viši um naći najbolji način kako i kada. To kada će svakako da zavisi od razlike između naše sadašnje realnosti i te koju smo zamislili, ali svakako je moguće mnogo brže nego što zamišljamo, ali samo ako dozvolimo. Zato mislim da nije dobro postavljati bilo kakve vremenske odredbe, čak ni one optimističke. Verovatno će da Vam se desi da Vas posle nekoliko dana ideja pogodi kao grom. Nemojte da oklevate da delujete. Iako se možda nije dogodilo baš ono što ste očekivali i ne izgleda da Vam stvari idu u korist, budite sigurni da je promena napravljena i da ste za korak bliži.
Istrajnost: Moramo biti odlučni u svojoj nameri i ne odustajati dokle god se ne ostvari! Držati uverenje da će se ostvariti i ne tražiti potvrdu iz spoljašnjeg sveta da li je efikasno ili nije. Odbacite sve predrasude o tome šta treba da se dogodi i prepustite se misteriji. Iako univerzum ne zna razliku između onoga što mi smatramo velikim i malim, predlažem da počnete sa “malim” stvarima, sa nečim u šta možete da poverujete da će se ostvariti i što je u Vašem umu donekle “realno” da se dogodi. To će stvoriti lavinu pozitivnih emocija i samopouzdanja koje možete iskoristiti kao pogon da stvarate sve veće i veće stvari.
Osmeh: Zapamtite, ovaj proces bi trebao da bude prijatan. Ako osećate nelagodu, nešto nije u redu. Nešto škripi i Vi morate da se vratite na korak 1. da to sredite. Život je ipak samo igra, samo slikanje po platnu, a magija počinje kada shvatite da ste VI slikar! Zato se opustite, uživajte u trenutku, kultivišite i širite pozitivna osećanja i osmehe svakog dana i ne brinite o ishodu ovog Vašeg “vestičarstva”. Morate biti svesni da stvarate promenu. A to znači da stvari neće biti iste. Ako osetite želju za radikalnom promenom (npr. selidba, razvod i sl.), nemojte tražiti izgovore da to ne uradite! Sve je to proces stvaranja Vašeg idealnog života i znajte da Vas čudesne stvari očekuju posle velike odluke ako se vodite njom. Moramo shvatiti da je sve prolazno, da je jedino promena stalna. Ako se vežemo za stvari koje više ne služe svrsi, tu gubimo sebe. A to je jedini greh koji postoji – ići protiv sebe.

Izreke poznatih ljudi

“Vi kreirate sopstveni univerzum u svakom trenutku.”- Winston Churchill
“Sve što smo je rezultat onoga o čemu smo mislili.”- Buddha
“Ne bih znao da kažem kakva je ovo sila. Znam samo da postoji.”- Alexander Graham Bell
“Mašta je sve. To je pregled budućih životnih dešavanja.”- Albert Einstein
“Šta god um čoveka može zamisliti, to može da se postigne.”- W. Clement Stone
“Budite zahvalni za ono što imate. Na kraju ćete imati više. Ako se koncentrišete na ono što nemate, nikada necćete imati dovoljno.”- Oprah Winfrey
“Da bi bilo šta uneli u svoj život, zamislite da je već tu.”- Richard Bach
“Kada uradiš nešto čega se najviše bojiš, možeš uraditi sve.”- Napoleon Bonaparte
“Dobijamo tačno ono šta smo očekivali da ćemo dobiti”- Nikola Tesla
“Tvoje misli tu arhitekta tvoje sudbine.”- Nostradamus

Reference

Čarls Hanel, knjiga „Ključ uspeha“
Viseći vrtovi iz Vavilona, čiji je tvorac Nabukodonosor II, oko 8. veka p. n. e.
Napoleon Hil, knjiga “Misli i obogati se”

Izvor: Wikipedia

Fizika teorija zavjere, Pseudonauka, Špekulativne teorije

Šta je to pseudoznanost?

May 2, 2017 admin Leave a comment

Pseudoznanost

Simptomi patološke znanosti

Godine 1953. uveden pojam patološke znanosti da bi se obračunao sa istraživanjima koja se provode po znanstvenoj metodi, ali koja su iskrivljena osobnim predrasudama.

Patološku znanost najlakše je prepoznati po sljedećim simptomima:

Najveći efekt koji je opažen proizveden je agensom čiji se intenzitet jedva može detektirati, a veličina efekta je u osnovi neovisna od intenziteta uzroka.
Efekt je veličine koja je uvijek na granici detekcije ili je neophodan ogroman broj mjerenja zbog vrlo malog statističkog značaja rezultata.
Sugeriraju se teorije van paradigme polja.
Od kritike se brani obašnjenjima smišljenim u datom trenutku.
Odnos pobornika i kritičara prvo raste, a onda postepeno pada do zaborava.

Razlike u znanstvenom i pseudoznanstvenom pristupu

Pseudoznanost:

ravnodušna je prema činjenicama
“istraživanje” je neizbježno traljavo
počinje hipotezom – obično emocionalno privlačnom i spektakularno nevjerojatnom – i onda traži samo dokaze koji joj idu u prilog
ignorira dokaze koji joj proturiječe
ravnodušna je prema kriterijima valjanog dokaza
oslanja se na subjektivno potvrđivanje
više ovisi o proizvoljnim socijalnim konvencijama nego o nepromenljivim pravilima prirode
uvijek se može svesti na apsurd ako se provodi dosljedno do kraja
uvijek izbjegava podvrgnuće dosljednom preispitivanju
često proturiječi samoj sebi, čak i unutar vlastitih okvira
namjerno stvara zagonetke i kada ih nema, ispuštanjem kritičnih podataka i važnih detalja
ne napreduje
pokušava biti uvjerljiva retorikom, propagandom i izvrtanjem umjesto valjanim dokazima (kojih zapravo ni nema)
vodi raspravu iz neznanja, dakle, iz elementarne zablude
vodi raspravu iz navodnih izuzetaka, grješaka, anomalija, čudnih događaja i sumnjivih tvrdnji – umjesto iz dobro poznatih zakona prirode
oslanja se na lažne autoritete, emocije, osjećaje ili nepovjerenje u provjerene činjenice
iznosi neobične tvrdnje i fantastične teorije koje proturiječe svemu što je poznato o prirodi.
izmišlja vlastiti rječnik u kojem mnogi pojmovi nisu jasno definirani, a neki nisu definirani uopće
oslanja se na znanstvenu metodologiju istovremeno osporavajući njenu ispravnost

Razlike znanosti i pseudoznanosti

ZNANOST: Rezultati se objavljuju prvenstveno u znanstvenim časopisima koji se recenziraju od strane drugih eksperata i koji održavaju striktne standarde poštenja i točnosti.
PSEUDOZNANOST: Literatura je namijenjena širokim masama. Nema recenzije, nema provjere, nema nikakvih zahtjeva u pogledu točnosti i preciznosti.

ZNANOST: Zahtjevaju se plodonosni rezultati; pokusi moraju biti detaljno opisani tako da mogu biti ponovljeni ili popravljeni.
PSEUDOZNANOST: Ispitivanja, ako ih uopće ima, su uvijek maglovito opisana te je nemoguće utvrditi što je urađeno ili kako je to urađeno.

ZNANOST: Grješke se traže i detaljno ispituju jer pogrješne teorije često mogu dati ispravno predviđanje slučajno. Međutim, ispravna teorija ne pravi pogrješna predviđanja.
PSEUDOZNANOST: Greške se ignoriraju, opravdavaju, kriju, laže se o njima, odbacuju, objašnjavaju, racionaliziraju, zaboravljaju, ukratko izbjegavaju se po svaku cijenu. Tijekom vremena, sve se više saznaje o ispitivanom fizičkom procesu. Fizički proces se nikada ne ispituje niti traži. Tijekom vremena nema napretka i ništa konkretno ne može biti naučeno.

ZNANOST: Uvjerava privođenjem dokaza, argumentima zasnovanim na logičnom ili matematičkom razmatranju, najbolje što dostupni podaci dopuštaju. Kada novi dokaz proturiječi starim zamislima, one se napuštaju.
PSEUDOZNANOST: Uvjerava oslanjanjem na vjeru i vjerovanje. Pseudoznanost ima vrlo jak kvazi-religiozni karakter: pokušava preobratiti, a ne uvjeriti. Treba joj vjerovati usprkos činjenicama, a ne zahvaljujući njima. Prvobitna zamisao se nikada ne napušta, bez obzira na činjenice.

ZNANOST: Ne podržava i ne prodaje neprovjerene postupke i proizvode.
PSEUDOZNANOST: Najčešće glavni izvor prihoda je prodaja problematičnih proizvoda (knjige, natječaji, dijete, vitamini) i/ili pseudoznanstvene usluge (horoskopi, čitanje karaktera, duhovne poruke, proricanje sudbine).

Znakovi prepoznavanja pseudoznanosti

Date su neke karakteristične osobine za prepoznavanje pseudoznanosti:

Otkriće se daje na znanje direktno javnosti.
Pronalazač tvrdi da znanstvena hijerarhija pokušava spriječiti njegovo otkriće.
Znanstveni efekt je uvijek na samom pragu detekcije.
Dokazi za pronalazak su anegdotski.
Pronalazač opravdava vjerovanje zato što je ovo preživjelo stoljeća.
Pronalazač radi u izolaciji.
Pronalazač mora predložiti novi zakon prirode da objasni otkriće.

Izvor: Wikipedia

Akustika

Šta je to zvučni zid?

May 2, 2017 admin Leave a comment

Zvučni zid

Brzine:
1. podzvučna brzina,
2. Ma = 1 mah,
3. nadzvučna brzina,
4. zvučni zid.

Northrop F/A-18 probija zvučni zid.

svibanj 2006.

Objašnjenje

Pogledajte video koji prikazuje probijanja zvučnog zida:

Izvori

zvučni zid, “Hrvatska enciklopedija”, Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2016.

Impuls

Impuls u Njutnovoj mehanici

Impuls sistema tela (čestica)

U zavisnosti od masa i brzina tela

U vezi sa silom

Održanje impulsa

Održanje impulsa u sudarima

Elastični sudari

Čeoni sudar u jednoj dimenziji

Višedimenzionalni sudari

Neelastični sudari

Moderne definicije impulsa

Impuls u relativističkoj mehanici

Impuls čestica bez mase (mirovanja)

Generalizacija impulsa

Impuls u kvantnoj mehanici

Impuls u elektromagnetizmu

Figurativna upotreba

Reference

Pseudoznanost

Simptomi patološke znanosti

Razlike u znanstvenom i pseudoznanstvenom pristupu

Razlike znanosti i pseudoznanosti

Znakovi prepoznavanja pseudoznanosti

Zakon privlačenja

Istorija

Prošlost, sadašnjost, budućnost

Pozitivne i negativne vibracije

Negacije

Imaginacija

Vizuelizacija

Primena zakona privlačenja

Izreke poznatih ljudi

Reference

Zvučni zid

Objašnjenje

Izvori

Fermijev paradoks

Osnove paradoksa

Drejkova jednačina

Reference

Zakon privlačenja

Istorija

Prošlost, sadašnjost, budućnost

Pozitivne i negativne vibracije

Negacije

Imaginacija

Vizuelizacija

Primena zakona privlačenja

Izreke poznatih ljudi

Reference

Pseudoznanost

Simptomi patološke znanosti

Razlike u znanstvenom i pseudoznanstvenom pristupu

Razlike znanosti i pseudoznanosti

Znakovi prepoznavanja pseudoznanosti

Zvučni zid

Objašnjenje

Izvori

Stranica o prirodi i svemu vezanom za prirodu.